Резултати претраге страна 14

Гарденија

Светлост замагљена јутром сведочи крају наше вечне ноћи
ти сада нежно отвараш своје дрхтеће капке, а ја у врту зоре сам
 
Заједно са Вама...
 
Под тмурним изласком сунца ти стојиш док ти предајем бели цвет
Када си га дотакла својим прстима и пригрлила уз груди његове латице су процвале
 
Гарденија, твоје невине очи, предрага си ми цела
Одвешћу Вас са собом далеко, како бих Вас заувек нежно грлио баш овако
 
Призор лебди у шуми сећања тачно налик сну који сам снио
Кренућу ка теби у врту заклетви где латице цвећа су процвале
 
Гарденија, твоје невине очи, предрага си ми цела
Одвешћу Вас са собом далеко, желим нежно да Вас загрлим баш овако
 
Гарденија, обавија ме сладак мирис тебе и невиног цвећа
Одвешћу Вас са собом далеко, како бих Вас заувек нежно грлио баш овако
 
Заједно са зором ја Вам шапућем
 
'Моја најдража... Гарденија'
 

Нисам за тебе

Пошто те повређујем, ја те ослобађам
То треба да урадим јер те волим
Да ти кажем 'Збогом', да не живиш за двоје
Да се више не делиш, нити ја
 
Нисам за тебе, плашим се да волим, душо моја
И само те губим и губим и себе
Нисам за љубав, нисам за живот и везу
Стижем до тамо докле може срце да поднесе
 
Можда нас и спаси, ако нас не убије
Снага туђег загрљаја
Ја те ослобађам, пошто те само повређујем
О љубави вечерас више не причај.
 
Нисам за тебе, плашим се да волим, душо моја
И само те губим и губим и себе
Нисам за љубав, нисам за живот и везу
Стижем до тамо докле може срце да поднесе
 
Нисам за тебе, плашим се да волим, душо моја
И само те губим и губим и себе
Нисам за љубав, нисам за живот и везу
Стижем до тамо докле може срце да поднесе
 
Пошто те повређујем, ја те ослобађам
То треба да урадим јер те волим
 

Није дозвољено

Иди и пусти ме да живим мој живот опет
Не могу да те заволим по други пут
И да желим да се вратим, нешто ми не да
Нешто ме враћа назад и само ме боли
И оно што смо живели заједно сада треба да заборавиш
Боље ће ти бити далеко од мене, боље ће бити и мени
 
Да ми причаш као некада, није дозвољено
И када ме видиш, не грли ме
Да ме волиш, да се бринеш, забрањено је
Јер не желим више да се сећам
 
И да могу да те заволим, шта вреди
Не постоји друго решење, само раскид
И ако ми телефонираш, не причаш и прекидаш
Твој дах прича и говори ми да
Оно што смо живели памтиш и незамисливо жалиш
Питаш се и стално се плашиш, питам се и ја
 

Не занима ме

Click to see the original lyrics (Greek)
Толико истих дана, као покварена плоча
Сећање на тебе
Гушила ме је тишина, желела сам толико да је разбије твој глас
Али, ниједан одговор за мене, то је био твој одговор
 
Не занима ме сада да ли ћеш доћи
Где си био када си ми требао?
Сада је касно, не покушавај
Они који воле, тако не повређују
 
Не занима ме шта год рекао
Да ли си икада питао да ли живим или умирем?
Сад тек тако одједном желиш и можеш
Не занима ме, све је сада готово.
 
Толико истих ноћи, једно 'зашто' без одговора
Љутило ме је
Није ти пало на памет да толико бола једно срце не може да издржи
Тако си ме оставио у једној ноћи која никада не свиће
 
Не занима ме сада да ли ћеш доћи
Где си био када си ми требао?
Сада је касно, не покушавај
Они који воле, тако не повређују
 
Не занима ме шта год рекао
Да ли си икада питао да ли живим или умирем?
Сад тек тако одједном желиш и можеш
Не занима ме, све је сада готово.
 
И пошто сам успела да одбацим таму
И оно што ме је убило, то сам победила ја
Вратио си се опет, да видиш колико ожиљака
Је оставила за собом твоја празнина
 

Али, нисмо завршили

Гледам старе фотографије
Наше мале приче
Осмехе који су забележени на папиру
Читам белешке, писма твоја
И на фрижидеру твоје поруке
И живим од онога што подсећа на тебе
 
Али, нисмо завршили
Немогуће је, кажем ти, нисмо завршили
Просто смо време на кратко заледили
То памтим, то си рекла пре него што си се изгубила
И заклела си ми се у то
Али из мог живота сада си нестала
У моју љубав никад ниси била убеђена
Али још увек нисмо завршили ми
 
Али, издржавам још увек, иако се опијам
Рањено срце моје, стрпи се
Али, издржавам, кажем ти, иако сам изударан, иако плачем
У моје наручје, једног дана, доћи ће.
 
Песме пишем које боле
И из мојих очију теку
Две олује суза које те траже
И када ноћ свиће
Плашим се да ниси сама
И да те друге усне за 'добро јутро' буде
 
Али, нисмо завршили
Немогуће је, кажем ти, нисмо завршили
Просто смо време на кратко заледили
То памтим, то си рекла пре него што си се изгубила
И заклела си ми се у то
Али из мог живота сада си нестала
У моју љубав никад ниси била убеђена
Али још увек нисмо завршили ми
 

Ne krivim te

Ne krivim te
Što imaš drugu ljubav
Krivica je moja, jer slaba mi je duša
 
Ne krivim te
Za to što „nikad“ nikad neće biti 'ponovo'
I pitanje 'zašto?' mučiće me ceo život
 
Dobri Bože, molim te, nedaj mi da popijem
ovu čašu [alkohola]
Moje sunce izaći neće
Pošto me ne voliš.
 
Nikada mi nisi
učinio uslugu.
 
Ti nisi bio ljubav
ti nisi bio ljubav
ti nisi bio ljubav
Bio si moja Golgota
 
Ne krivim te
Što si me gurnuo u ambis
Zar za tebe nema mesta u mom svetu?
 
Ne krivim te
Što želiš da budemo samo prijatelji
i to od mene tražiš Judinim poljupcem.
 
Dobri Bože, molim te, nedaj mi da popijem
ovu čašu [alkohola]
Moje sunce izaći neće
Pošto me ne voliš.