26.01.2022
Проклетство
И људи су отишли у своја скровишта, они о,од почетка нису знали тачно зашто, зашто.
Дошла је зима и учинила да све личи, личи једно на друго.
Испод је расла трава, циљајући у небо.
Био је брз, само још један талас чуда,
али нико, и баш ништа не би ишло одлучно ка циљу.
Да су призвали сваку душу на земљи, на месецу,
тек тада би спознали срећу у несрећи.
Проклетство је владало из подземља доле уз обалу,
а њихова нада је расла са глађу за животом као никад раније.
Проклетство је владало из подземља доле уз обалу,
а њихова нада је расла са глађу за животом као никад раније.
Реци ми сада о самим душама које све личе, личе једна на другу,
знаш ли захват „крагна“ којим им покриваш очи?
Ако призовем сваку душу на земљи, на месецу,
реци ми, да ли ћу икада спознати срећу у несрећи?
Проклетство је владало из подземља доле уз обалу,
а њихова нада је расла са глађу за животом као никад раније.
Проклетство је владало из подземља доле уз обалу,
а њихова нада је расла са глађу за животом као никад раније.
(превео Гаврило Дошен)