Резултати претраге

Like a Waltz

Do you remember the time
When I was a child drunk with youth
Where I laughed and laughed
For a yes or a no , without any reason?
Every day that went by
It was always the same song
I laughed, you laughed, I cried, you cried
To our games, were mixed the freshness of our years
And love gave us all its secrets
 
The song that lulled our passions
Was most often an air of waltz
The song that lulled our passions
Did it tenderly, like a waltz
 
Together we laugh
Together we cry
But our love
Way stronger every day
Will fill our happiness
The years have passed
The memories have remained
I often happen to hum
 
The song that lulled our passions
Was most often a waltz tune
{x2:}
The song that lulled our passions
Will remain for both of us this air of waltz
 

Prepoznaćeš sebe

U snovima iz detinjstva
U učeniku kojeg je učitelj kaznio
Na stanici kojom počinje
Prva avantura u tvom životu
 
U onom koji sumnja
U onom koji veruje
 
Videćeš, prepoznaćeš se
U svakom trenutku u svakoj radosti, u svakoj suzi
Videćeš, prepoznaćeš se
U ovom detetu, među ovim ljudima, u svakom poput tebe
 
U snovima umetnika
Ta slava nikada nije krunisana
U ovom sebičnom svetu
Koji poriče ono što je obožavao
 
U onima koji su uplašeni
Među onima kojima je hladno
 
Videćeš, prepoznaćeš se
U svakom trenutku u svakoj radosti, u svakoj suzi
Videćeš, prepoznaćeš se
U ovom detetu, među ovim ljudima, u svakom poput tebe
 
Videćeš, prepoznaćeš se
U ovoj ljubavi koju imam prema tebi
Da, videćeš, prepoznaćeš sebe
 

Ja sam dete Sunca

On je stigao sa severa, a ja sam bila dete Sunca
Rekao je reči jače i slađe od nebeskog pamuka
Podelio je hleb i moj otac mu je dao krevet
„Sutra ćeš početi, u blizini sivog hrasta“
 
Nisam ga sanjala, nisam spavala
Ispruživši noge na sivom hrastu, gledala sam njegove korake
I cele te vrele zime, naša ljubav je terala zemlju da peva
Kao preporod, kao molitva
 
On je bio čovek snega , ja sam bila dete sunca
Proleće nam je na vrtešci odmotalo duge
Da je hteo da ode, ne bih znala da plačem
Zadržala bih osmeh koji mi je poklonio
 
Kad su ljudi došli, nisam razumela
Ispred mene je potrčao prema sivom hrastu
Ali nije mogao ništa da učini, zamka ga je uhvatila
Zahvalili su se mom ocu, a zatim su otišli
 
Vratio se na sever, a ja sam bila dete Sunca
Imao je ruke ispružene i nebeski pamuk na leđima
Podelio je hleb, a moj otac mu je dao krevet
Taj dan mi se čini daleko, blizu sivog hrasta
 
Eh! Vrati se, ja sam dete Sunca
Eh! Vrati se, ja sam dete Sunca
Sunca