Резултати претраге

Ponovo na autoputu 61

Versions: #1
Click to see the original lyrics (English)
Abrahamu reče Bog: 'Ubij za me sina svog'
Ejb mu reče: 'Mora da me zezaš, čoveče'
Bog reče: 'Ne', Ejb reče: 'Šta?'
Bog reče:' Možeš da radiš svašta,
Ali sledeći put kad me vidiš nećeš biti bezbedan'
Ejb odgovori: 'Gde želiš da smrti bude predan?'
Bog reče: 'Na Autoputu 61'
 
Džordžija Semu iz nosa krv je lila
Socijalna služba golog ga je ostavila
Upitao je jadnog Hauarda: 'Gde sad da se denem?'
Hauard odgovori: 'Samo jedno mesto postoji za mene'
Sem reče: 'Kaži brzo, čoveče, treba da se kreće'
Hauard mu samo pištoljem pokaza put
I reče: 'Ovamo, na broj 61 Autoput'
 
Mek Prst reču Luju što Kraljem ga zovu
'Imam šarenih pertli gomilu ovu
I hiljadu telefona koji ne mogu da zovu
Znaš li gde da za ovo uzmem neku lovu?'
Luj Kralj reče njemu: 'Pusti me časak sinko da razmislim o svemu'
Onda reče: 'Možeš lako da se rešiš gomile te
Samo na Autoput 61 odnesi to sve'
 
Dvanaeste noći peta kćer ocu pripoveda
Da sve stvari stoje mimo reda
'Moj ten nije dobar, suviše sam bleda'
On reče: 'Dođi na svetlo da te pogledam'
I reče: 'U pravu si, čedo, obavestiću drugu majku o učinjenom'
Ali druga majka je bila sa sedmim sinom
Vozili se Autoputem 61 velikom brzinom
 
Kockar lutalica se jako dosađivao
Da pokrene svetski rat, to je priželjkivao
Našao je promotera što na to je umalo pao
Reče:' U takve se stvari pre nikad nisam petljao
Ali da, može lako da se udesi
Samo tribine na sunce iznesi
I to na Autoput 61 adresi'
 

Poput skitnice

Versions: #1
Nekada davno oblačila si se sjajno
Prosjacima bacala novčiće stalno u svoje vreme slavno, zar ne
Gomila bi zvala, pazi mala, pašćeš nije šala
Mislila bi da je zezancija sve
Ti bi se smejala njima
Svim tim nesrećnicima
Sad više nisi tako glasna
Sad više nisi tako ponosna
Kad svoj sledeći obrok moraš izmoliti
 
Kako ti se čini
Kako ti se čini
Biti bez kućice
Niko ti ne zna lice
Poput skitnice
 
U najbolje škole si išla, gospođice Usamljena
Ali si se tamo samo dovijala kako bi se opijala
I niko te nije naučio kako se živi na ulici
A sad ćeš se morati na to navići jer si dolijala
Kompromise ne praviš, rekla si tada
S nekim opskurnim tipom, ali shvataš sada
Ne prodaje on izgovore nikada
Dok zuriš mu u oči u kojima praznina vlada
I pitaš ga: da se dogovorimo ja i ti
 
Kako ti se čini
Kako ti se čini
Kad si prepuštena ulici
I kad nemaš kućice
Kad ti niko ne zna lice
Poput skitnice
 
Osvrtala se nikad nisi da vidiš grimase cirkuzantske mase
Kad su dolazili da te zabavljaju
I shvatila nisi da u krivu ti si
Kad puštaš da druge umesto tebe udaraju
Na hromiranom konju tvoj diplomat te vozio
Što na ramenu je sijamsku mačku nosio
Al' zar nije teško kad shvatiš da si se zeznula
On uopšte nije bio onaj za kojim si čeznula
Kad ti je uzeo sve što je mogao drpiti
 
Kako ti se čini
Kako ti se čini
Kad si prepuštena ulici
I kad nemaš kućice
Kad ti niko ne zna lice
Poput skitnice
 
Princeze bajne i svi ti ljudi sjajni
Oni se opijaju i zamišljaju da face su svi
Razmenjuju poklone i druge lepe stvari
A ti skini svoj dijamantski prsten stari, pa ga založi
Kako ti je samo zabavan bio
Napoleon u ritama i jezik kojim je govorio
Idi mu, zove te, ko bi mu odolio
Kad nemaš ništa, nemaš ništa što bi izgubio
Nevidljiva si sada i nemaš tajni za sakriti
 
Kako ti se čini
Kako ti se čini
Kad si prepuštena ulici
I kad nemaš kućice
Kad ti niko ne zna lice
Poput skitnice
 

Svud duž kule stražare

Versions: #1
Click to see the original lyrics (English)
Ovde mora nekog izlaza da bude
Šaljivdžija lopovu reče svoj sud
Okolnosti su takve da mogu da te slude
Olakšanja niotkud
Biznismeni se mojim vinom služe
Orač moju zemlju ne štedi
Niko od njih u tom dugom redu, druže
Ne zna koliko išta od tog vredi
 
Uzbuđenju ovde nije mesto
Reče lopov njemu tiše
Među nama mnogi misle isto
Život od šale nije ništa više
Al' meni i tebi sve već je poznato
I ovo nije naša sudba, jasno
Pustimo se prazne priče zato
Jer postaje već kasno
 
Svud duž kule stražare
Prinčevi čuvaše kraj prozora mesto
Dolaziše i odlaziše žene mlade i stare
I bosonoge sluge isto
Tamo negde u daljini
Divlja mačka je zarežala
Dva jahača su se pomaljala na mesečini
Oluja je počinjala
 

Bolestan od ljubavi

Click to see the original lyrics (English)
Hodam kroz mrtve ulice
Hodam, u glavi mi samo tvoje lice
Noge su mi umorne, misli su mi sumorne
A oblaci suze rone
 
Da li sam čuo nekog kako laže
Ili u daljini kako zapomaže
Do srca si mi se provukla, a onda ga dotukla
Kroz džepove mi je iskliznula dok sam spavao ona
 
Bolestan sam od ljubavi... a usred sam nje
Od ovakve ljubavi... bolestan od nje
 
Vidim ljubavnike u dolini
I siluete na prozoru u pomrčini
Gledam dok ne proguta ih tama i ostave me sasvim sama
Senkama
 
Bolestan sam od ljubavi... a sat otkucava
Od ovakve ljubavi... od ljubavi bolest prava
 
Zvuk tišine može poput groma biti prodoran
Ponekad se osećam kao da sam zaoran
Da li uopšte iskrena biti znaš? Iz glave mi ne izlaziš, baš
I pitam se
 
Bolestan sam od ljubavi... eh, da te nikad nisam sreo
Bolestan od ljubavi... da te zaboravim, to bih želeo
 
Ni sam ne znam šta ću sa sobom
Dao bih sve da budem s tobom
 

Lažni prorok

Versions: #1
Click to see the original lyrics (English)
Još jedan beskrajan dan
Još jedan brod isplovljava iz luke
Još jedan dan pun sumnje, bola i muke
Znam šta se desilo
I počelo je kako
Otvorio sam srce svetu i svet uđe lako
 
Zdravo Meri Lu
Zdravo gđice Bisernice
Iz podzemlja moje brzonoge glasnice
Nijedna zvezda od vas jače ne sja
Vi devojke znate znanje, znam i ja ništa manje
 
Neprijatelj sam izdaje
Neprijatelj svađe
Mrzim kad te neživljen, besmislen život snađe
Nisam lažni prorok
Znam šta znam
Idem tamo gde se ide samo kad si sam
 
Prvi sam međ' jednakim
Neuporediv
Poslednji od najboljih
Boji od svih
S njihovim zlatom i srebrom pokopaj ih gole
Strpaj ih pod zemlju i za dušu im moli
 
U šta gledaš
Da se vidi ništa vredno nije
Ovde je samo povetarac koji oko mene ćarlija
Kroz veliku baštu
Prošetajmo sad
Pored fontane možemo sesti u hlad
 
Potraga za svetim gralom
Moja ne prestaje
Pevam pesme ljubavi
Pevam pesme izdaje
Ne marim šta pijem
Šta jedem još manje
Na planine od noževa bosonog se penjem
 
Ne poznaješ me draga
Ma nimalo baš
Iako na duha ličim nimalo mu nisam nalik, znaš
Nisam lažni prorok
Rekoh što ti reko'
Ja sam ovde samo da bih se osvetio nekom
 
Ispruži ruku
Da uhvatiš nemaš šta
Otvori usta
Napuniću ti ih zlatom, jašta
Ti jadni đavole, naviše pogledaj sad
Gore na brdu leži božji grad
 
Zdravo stranče
A sad te zbogom pozdravljam
Ti vladaš zemljom
Ali i ja vladam
Ti požudna stara mazgo*
Mozak ti je otrovan
Učiniću da kuglom i lancem budeš okovan
 
Ti znaš draga
Kakav život živim baš
Kad nam se osmesi sretnu nešto moraš i da daš
Nisam lažni prorok
I ničiji ženik nisam
Ne sećam se kad sam rođen
A kad sam umro, zaboravio sam
 

Vremena ona se menjaju

Versions: #1
Click to see the original lyrics (English)
Gde god da ste ljudi
Ovamo se okupite
Voda oko nas je porasla
Sigurno već slutite
Do kosti ćete mokri biti
Bolje da prihvatite
I ako vam je stalo
Do vašeg vremena, na kraju
Počnite da plivate
Ili poput kamena potonite
Jer vremena ona se menjaju
 
Pisci i kritičari,
Što su vam u peru proročke moći
Otvorite širom oči
Šansa neće opet doći
I ne govorite prerano
Točak još se okreće
I nemamo pojma
Na čije ime staje
Jer onaj što gubi sad
Pobednik biće
Jer vremena ona se menjaju
 
Senatore, kongresmenu
Počuj poziv moj
Ne blokiraj mi prolaz
Na putu mi ne stoj
Jer ko bude povređen
Taj će zastat', znaj
A napolju bitke besne
Još uvek traju
Protrešće ti zidove
Zazvečaće prozor tvoj
Jer vremena ona se menjaju
 
Očevi i majke
širom zemlje ove
O onom što ne razumete
ne donosite sudove
Ne kontrolišete više
Svoje kćeri i sinove
I putevi vam stari
brzo propadaju
I ako pomoći ne možete
Siđite sa staze nove
Jer vremena ona se menjaju
 
Kletve se bacaju
Crte se povlače
Oni što spori sad su
Kasnije ubrzaće
I ono što je sad
Sutra prošlost biće
Poreci stari
nepovratno nestaju
I onaj što prvi sad je
poslednji postaće
Jer vremena ona se menjaju
 

Gvožđem hladnim okovan

Počinjem da čujem glasove iako potpuno sam sam
Kompletno sam istrošen, po poljima je pao jesenji tam
U nedelju u crkvi je prošla pored mene
A tako dugo mojoj ljubavi za nju je trebalo da svene
Do pojasa duboko sad u magli stojim
I kao da, kao da ne postojim
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Visoke i široke su od ponosa hridi
Šta je s druge strane ne mogu vidim
Kad lepota trune obuzmu me jadi
Još je tužnije što se tvoje srce hladi
Kad te pogledam bez kontrole su mi um i telo
I kao da me svemir progutao celog
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Previše je ljudi, da zapamtim lica tih
Mišljah neki su mi prijatelji,
pogrešio sam oko svih
Okolo je blato, a po putu su stene
Sem krvavih oblaka ničeg iznad mene
Bila si mi sve, bila više i od sveta
Al' je tvoja ljubav bila neiskrena i prokleta
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Oluja Čikaga na komade me razbila
Stvarnost je uvek komplikovana bila
Neke stvari traju duže nego što bi mogao pomisliti
Neku vrstu stvari nikad ne možeš ubiti
Iako o tebi, i samo o tebi sve su pesme moje
Teško ti je to da vidiš, još teže da shvatiš to je
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Drvo je u vatri, voda u bunaru
U boci je viski, a u banci pare
Da te volim i zaštitim hteo sam jer do tebe mi je stalo
Uvek će mi biti drage naše radosti male
Kad te vidim na kolena padam
I nemaš pojma koliko zbog tebe stradam
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada van, gvožđem hladnim okovan
 

Kad brod uplovi u luku

O, doći će čas,
Staće vetra glas,
ni vetrić ne diše u muku.
Kao zatišje pred buru,
pred uragan i oluju,
Kad brod uplovi u luku.
 
Pa će more pući
i brodove tući
i obale tresti razbacane.
Začuće se plima
i talas što cima
i jutro će novo da svane.
 
Ribe se vesele,
dok se s puta sele,
Galebu će osmeh da izvuku.
I svaka će stena
stati umišljena,
Kad brod uplovi u luku.
 
I reč koja se nudi
da brod sasvim sludi
dugo vreme biće neshvatana.
Jer mora okovi kruti,
noću rastrgnuti,
potonuće na dno okeana.
 
Pesma će da diže
dok sva jedra klize
i brod prema obali vuku.
I Sunce će da ceni
sve mornare na sceni,
Kad brod uplovi u luku.
 
U pesku palata
i tepih od zlata
za tvoja stopala bleda.
Mudra posada broda
će te podsetiti da
Ceo celcati svet gleda.
 
O, ustaće dušman
mamuran i pospan
i čudiće se javi na jastuku.
Zaboleće štipkanja
i znaće da ne sanja,
Kad brod uplovi u luku.
 
I dići će ruke,
Reći - „Ispuniću sve!”
Džaba, dani su ti odbrojani.
K'o faraona pleme,
zatrće vam se seme,
k'o Golijat, bićete osvojeni!
 

Još jedna kafa za na put / Ciganka

Tvoj dah je sladak a oči
Nebeski biseri.
Kosa tvoja je svila,
pružena po postelji.
Ali fali toplina,
Zahvalnost, ljubav tvoja.
Odana nisi meni
Već sazvežđu bez broja.
 
[Refren:]
Još jedna kafa za na put,
Još jedna kafa dok sam tu,
Odoh u dolinu.
 
Tata tvoj je hajduk
I lutalica od zanata.
Učio te da biraš
I kako se za nož hvata.
Čuva svoj reon da niko
Ne upada sa strane
Dok glasom drhtavim traži
Još jedan tanjir hrane.
 
(Refren)
 
Sestra ti je vidovita
Kao mama i ti.
Školi prišla nisi
Nemaš knjiga na polici.
Užitku tvom kraja nema
Tvoj glas je kao san
Al' srce ti je okean
Tajnovit i mračan.
 
(Refren)
 

Milan Brada balada

Milan Brada
je živeo van grada,
Milan Brada
je živeo van grada

Balada o Emet Tilu

Beše to u Misisipiju ne baš tako davno,
Kad je mladi dečko iz Čikaga presao preko južnjackog praga.
Tragediju tog dečaka dobro treba pamtiti,
Njegova koža bila je crna a ime Emet Til.
 
Ljudi ga odvukoše u ambar da bi ga tukli.
Rekoše da imaju razlog, ne sećam se koji.
Mučiše ga, neopisivo koliko behu zli.
Vriska se čula iz ambara, smeh se orio na ulici.
 
Pa skotrljaše telo u ponor i kišu krvavo crvenu
I baciše ga širom vode da krici bola stanu.
A razlog sto ga ubiše, i siguran sam nije laž:
Samo da se zabave i osete ubistva draž.
 
Povike Amerike za sudom da ućutkaju
Ubistvo jadnog Emet Tila dva brata priznaju.
Ali u poroti behu saučesnici u gnusnom zločinu,
Sudjenje bi lakrdija, ali nikog ne beše briga.
 
Nisam mogao gledati po novinama svuda
Nasmejanu braću na stepeništu ispred suda.
Po poroti su nevini, braća su na slobodi,
Dok Emetovo telo Džim Krou južnim morem plovi.
 
Ako te ne buni ovakva stvar, zločin, nepravda,
Tvoje oči puni grobni mulj, a um tvoj prašina.
Tvoje ruke i noge moraju biti u okovima i lancima, i tvoja krv mora odbiti da teče,
Jer dopuštaš dno ljudskosti, dubine nema veće!
 
Ova pesma je podsetnik i poruka bližnjem tvom
Ovakve stvari žive još sa sablasnim Kju-Kluks-Klanom.
A svi mi što mislimo isto, da damo od sebe sve,
Mogli bismo napraviti mesto za život mnogo bolje.
 

Чёрный всадник

Чёрный всадник, чёрный всадник, как жизнь тяжела,
На ногах всю ночь стоял, не покидая я поста.
Путь начертан прямо и каждый к цели шажок
Утыкаешься снова ты в преткновения блок,
И дорога схожа, по которой ты уже шёл,
Но одной минутой позже...и кончается всё.
 
Черный всадник, черный всадник, ты видел сполна
И великий мир, и видел мир, который мал,
Ты упал в огонь, и ты пламя глотал в себе,
Но сомкни уста ты, если хочешь быть в игре.
Будь разумным, мистер, будь честным, будь справедливым,
Пусть твои земные все мысли станут молитвой.
 
Черный всадник, черный всадник, чёрен как всегда,
Ухожу, ты хочешь, чтобы я смотрел назад?
Сердце мирно, пусть оно будет дальше таким,
Не хочу я драться, не сегодня, уходи
Ты домой к жене и хватит навещать мою,
Я забуду на днях, что добрый и отомщу.
 
Черный всадник, черный всадник, ну когда и как?
Если время наступило, пусть, давай сейчас!
Мне войти позволь в открытую тобою дверь
Я расстроен, разум мой готов драться теперь,
Не касайся, ты не обольщайся, и не нужен шарм,
Отхвачу тебе мечом руку, ты так и знай.
 
Черный всадник, черный всадник, на месте постой,
Габариты жезла никуда не приведут, покой
Нужен по ночам, хочу страдать я в тишине
И имею полное моральное право теперь
Спеть в один волшебный вечер я песню тебе:
Черный всадник, черный всадник, ты мне надоел.
 

Обична игра судбине

Седели су заједно у парку
док се вечерње небо смркавало.
Она га је гледала и он је осетио искру, жмарце низ кичму.
Тада је осетио да је сам и пожелео да је наступио директно
и чекао обичну игру судбине.
 
Шетали су поред старог канала,
помало збуњени, сећам се добро,
и отишли у неки непознат хотел са јарком неонском рекламом.
Осетио је врелину ноћи како га удара као теретни воз
ког покреће обична игра судбине.
 
Неки саксофон је свирао негде далеко,
док је она ишла до билијар-сале.
Док се светло пробијало кроз похабану ролетну док се он будио,
она је спустила новчић у пластичну чашу коју је држао слепац на улазу
и заборавила на обичну игру судбине.
 
Он се пробудио, соба је била пуста,
није је видео нигде.
Рекао је себи да му је није стало, широм отворио прозор,
осетивши празнину у себи коју није могао да схвати,
јер ју је створила обична игра судбине.
 
Чуо је куцање сата
и отишао са папагајем који говори
да је тражи на доковима, тамо где се скупљају сви морнари.
Можда ће га она поново изабрати, колико дуго ће морати да чека?
Још једном, на обичну игру судбине.
 
Кажу ми да је грех
знати и осећати превише у себи.
Ја и даље верујем да је она моје друго ја, али изгубио сам прстен.
Рођена је у пролеће, а ја сам рођен прекасно.
Крива је обична игра судбине.
 
(превео Гаврило Дошен)
 

Обична игра судбине

Седели су заједно у парку
док се вечерње небо смркавало.
Она га је гледала и он је осетио искру, жмарце низ кичму.
Тада је осетио да је сам и пожелео да је наступио директно
и чекао обичну игру судбине.
 
Шетали су поред старог канала,
помало збуњени, сећам се добро,
и отишли у неки непознат хотел са јарком неонском рекламом.
Осетио је врелину ноћи како га удара као теретни воз
ког покреће обична игра судбине.
 
Неки саксофон је свирао негде далеко,
док је она ишла до билијар-сале.
Док се светло пробијало кроз похабану ролетну док се он будио,
она је спустила новчић у пластичну чашу коју је држао слепац на улазу
и заборавила на обичну игру судбине.
 
Он се пробудио, соба је била пуста,
није је видео нигде.
Рекао је себи да му је није стало, широм отворио прозор,
осетивши празнину у себи коју није могао да схвати,
јер ју је створила обична игра судбине.
 
Чуо је куцање сата
и отишао са папагајем који говори
да је тражи на доковима, тамо где се скупљају сви морнари.
Можда ће га она поново изабрати, колико дуго ће морати да чека?
Још једном, на обичну игру судбине.
 
Кажу ми да је грех
знати и осећати превише у себи.
Ја и даље верујем да је она моје друго ја, али изгубио сам прстен.
Рођена је у пролеће, а ја сам рођен прекасно.
Крива је обична игра судбине.
 
(превео Гаврило Дошен)
 

Čovek u meni

Čovek u meni* će uraditi skoro bilo koji zadatak,
I što se tiče kompenzacije, malo je toga što bi tražio.
Potrebna je žena poput tebe
Da bi doprla do čoveka u meni.
 
Olujni oblaci besne svuda oko mojih vrata,
Pomislim u sebi da možda neću izdržati više.
Potrebna je žena tvoje vrste
Da bi našla čoveka u meni.
 
Ali, oh, kakav divan osećaj
Znati samo da si blizu,
Uzdrma mi srce
Od glave do pete
 
Čovek u meni će se kriti nekad da ne bi bio viđen,
Ali to je samo zato što ne želi da se pretvori u nekakvu mašinu.
Potrebna je bila žena poput tebe
Da dopre do čoveka u meni.
 

jos nije mrak

senke se spustaju a bio sam ovde citav dan
prevruce je za spavanje a vreme istice
osecam kako mi se dusa pretvorila u celik
jos uvek imam oziljke koje sunce nije dozvolilo da zalecim
 
nema cak dovoljno mesta za biti bilo gde
jos nije mraka, ali se priblizava
moj osecaj ljudskosti presusuje
iza svake lepe stvari, postojala je neka vrsta bola
 
ona mi je napisala pismo i napisala ga je tako ljubazno
u pisanju je stavila sta joj je bilo na umu
ne vidim samo zasto bih uopste brinuo
jos nije mrak, ali se priblizava
 
dakle bio sam u Londonu i bio sam...
pratio sam reku i dohvatio se mora
bio sam dole na dnu vira lazi
nisam trazio ni za sta u bilo cijim ocima
 
ponekad je moj tovar veci nego sto ga mogu poneti
jos nije mrak, ali se priblizava
 
rodjen sam ovde i umrecu ovde , protiv moje volje
znam da izgleda kao da sam u pokretu ali jos stojim u mestu
 
svaki zivac u mom telu je ogoljen i otupeo
ne secam se cak sta je bilo da sam dosao ovamo da pobegnem
ne cujem cak ni mrmljanje molitve
jos nije mrak, ali se priblizava
 

Čovek sa dairama

Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene
nisam pospan, i nikuda ne idem
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene,
Pratiću te u zveckavom, zveketavom jutru
 
Iako znam da se večernje carstvo pretvorilo u prah,
iščililo iz mojih ruku,
ostavi me zaslepljenog ovde, neuspavanog još,
moj zamor me očarava, stopala su mi obeležena,
nikoga sresti ne mogu,
i prastare i puste ulice su previše mrtve da bi snevale.
 
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene
nisam pospan, i nikuda ne idem
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene,
Pratiću te u zveckavom, zveketavom jutru
 
Povedi me na putovenje svojim magičnim kovitlajućim brodom,
moja čula su otupela, moje šake ne mogu ništa uhvatiti,
moji utrnuli prsti ne mogu koraknuti,
čekaju samo cipele da bi odlutali,
spreman sam da pođem bilo kuda, spreman sam da izbledim,
na sopstvenoj paradi, baci svoju opčinjujuću čin po mom putu,
obećavam da ću je slediti.
 
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene
nisam pospan, i nikuda ne idem
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene,
Pratiću te u zveckavom, zveketavom jutru
 
Iako čuješ smeh, kovitlac, ludačko ljuljanje preko sunca,
nije usmereno ni prema kome, to je samo beg,
samo nebo je granica,
ukoliko čuješ blede tragove preskakanja lanaca rime,
na vreme, na tvojim dairama , to je samo odrpani klovan u pozadini,
ja ne bih obraćao pažnju na to,
to je samo sen koju vidiš, a za kojom on traga.
 
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene
nisam pospan, i nikuda ne idem
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene,
Pratiću te u zveckavom, zveketavom jutru
 
Onda neka nestanem kroz kolutove dima mojih misli,
kroz maglovite ruševine vremena, daleko od promrzlih listova,
ukletih, uplašenih drveća, van vetrovite plaže,
daleko od uvrnutog dohvata lude patnje.
Pozdravi ples pod dijamantnim nebom
silueto mora, oružen cirkuskim peskom,
sa svim sećanjima i sudbinom odvučenim duboko pod talase,
pusti me da zaboravim sadašnjicu do sutra
 
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene
nisam pospan, i nikuda ne idem
Hej! Čoveče sa dairama, sviraj pesmu za mene,
Pratiću te u zveckavom, zveketavom jutru