Резултати претраге

Castelo Branco*

Oh Castelo Branco, oh Castelo Branco
Gledam te tamo na vrhu planine
Oh, gledam te na vrhu planine!
Oh, ko je rođen u belom dvorcu tom
Nije srećan u tuđoj zemlji
Oh, gledam te na vrhu planine
 
Van grada sam rođena, devojče sam malo
Preplanula sam kao granit kamen !
Van grada sam rođena, devojče sam malo
Preplanula sam kao crni granit kamen !
 
Ako me dragi ostavi, tamo visoko u brdima
šetaću po suncu celi dan
Oh, šetaću po suncu celi dan
Piću svježu vodu sa izvora
Pevati kao ševa
Oh, šetaću po suncu celi dan
 
Van grada sam rođena, devojče sam malo
Preplanula sam kao crni granit kamen !
Planinsko srce grad ne voli
Samo u svojoj zemlji osećaš se ugodno
Planinsko srce grad ne voli
Samo u svojoj zemlji osećaš se ugodno
 

Maria Severa

In an alley in Mouraria
Where the joy of the sun does not show up
Maria Severa has died
Do you know who she was? ... maybe no one
 
A heartfelt and warm voice
That today said goodbye to the earth
Missed voice, absent voice
But which lives forever
Within us and next to God
Beyond in the heavens
 
Far away where moonlight and the blue are brighter
I see her praying at the foot of a cross
Guitars, chirrup, facing the sky
Fado singers cry because she died
 
Night fell in the lane
When her gaze stopped looking
Departed forever defeated
Leaving the life that made her cry
 
She leaves an idolized son
Of which other equal affection does not exist
It is called 'the sad fado'
Which will be left abandoned
Lost was the greatest treasure
 

Мариа Севера

У једној уличици Мурарие
Тамо где радост сунца не долази
Умрла је Мариа Севера*
Знате ли ко је она била? ... можда нико
 
Један осећаајан и топао глас
Који се данас од земље опростио
Носталгичан, одсутан глас
Али који живи у вечности
У нама и са Богом
Међу звездама
 
Тамо далеко где месечина и плааветнило више сијају
Видим ју како се моли у подножју крста
Гитааре трепере, окренуте ка небу
Фадисти плачу јер је умрла
 
У уличици је пала ноћ
Кад се њен поглед угасио
Отишла је заувек неутешно
Остављајући живот због ког је плакала
 
Оставила сина вољенг
Шта друго још има, нема ничега
То се зове „тужна судбина“
Ко оде бива заборављен
Изгубили сте нешто највеће
 

Duas Severas*

У прошлим временима
У Мурарији је живела
Певачица Севера*
Фаду је дала више од живота
 
Међу фадистима најодважнија
Певала је многима уливајући наду
То јој је дизало популарност
Има ли данас неке тако одважне
 
И у беди кад је сви слушају
Судбине чисте изгубљене
И сви ми тешки бедници
Срећно смо се проводили до зоре
 
У тешкој судбини која је била славна
Певала је причу о својој прошлости
И о тешкој ситуацији, у свом окружењу
Да људи осете да је фадо фадо
 
Нико ју никад у башти није видео
Нити у групи да чека
Кад је она певала* у мртве сате
Увек је сама тако хтела
 
Данас људи и пријатељи
Све то знају напамет
Јер та песма је тешка
Али све лепо звучи
 

Someone

Someone shall pay for your contempt
Someone shall suffer for your disdain
Someone shall, one day, bend from the weight
Of the evil I feel for liking someone
 
Someone who will appear in my life
Someone who I don't know yet, even
Someone will judge me as lost
When after all I'm nothing more than woman
 
Because of someone who cheated and drove me crazy
To someone, for vengeance, I will be mean
Because of someone who kissed my mouth
I will kiss without love, at God's will
 

Questions

I asked life one day
If it wanted my heart
I asked life one day
If it wanted my heart
 
In meanness or irony
Life said no
In meanness or irony
Life said no
 
To the guitar I asked
If the fado wanted me
To the guitar I ased
If the fado wanted me
 
To my disgrace I now know
That the fado said yes
To my disgrace I now know
That the fado said yes
 
I asked when we parted
If you wanted my hand
 
I was left with my hand up
You don't even say no
I was left with my hand up
You don't even say no
 
And I ask everyone
If there's gratitude in the world
And I ask everyone
If there's gratitude in the world
 
Not even one person lies
Everybody says no
Not even one person lies
Everybody says no
 
I shall ask death
If this misery has an end
I shall ask death
If this misery has an end
 
That time I will be luckier
Death will say yes
That time I will be luckier
Death will say yes
 

Носталгијо, одлази !

Гледам земљу, гледам небо
И све ми говори о теби
О овој љубави промашеној
И души мојој изгубљеној
 
Да , једна је истина
О нашој љубави сада
Имам је као неку слику у боји
Ту лепу и тужну судбину
 
Носталгијо, одлази
У грудима ми је умор
У даљине однеси мој фадо
И на ветру упиши ту страст
Ноћни ветар ми је брат
Дођи, заборави олују
Тако желим заборавити ову чежжњу .
Јао мени, али не могу
Љубави врати се стварно.
 
Одлази болу, врати се радости
Љубави иди, пријатељи останимо
Само ми у грудима не стварај
Ту чежњу дубоку
 
Зашто не дођеш
На мојим рукама да се одмориш
Што ме не сачуваш да будем као
Зрнце прашине у твојим корацима