Резултати претраге

Неко је био комуниста

Неко је био комуниста јер је рођен у Емилији.
Неко је био комуниста јер су били деда, стриц, отац. Мама не.
Неко је био комуниста јер је Русију видео као обећање, Кину као песму, комунизам као земаљски рај.
Неко је био комуниста јер је био усамљен.
Неко је био комуниста јер је имао превише католичког образовања. Јао! Јао! Јао!
Неко је био комуниста јер је то захтевао филм, захтевало је позориште, захтевало је сликарство, књижевност такође, сви су то тражили.
Неко је био комуниста јер му је тако речено.
Неко је био комуниста јер му нису све рекли.
Неко је био комуниста јер је раније, много пре, био фашиста.
Неко је био комуниста јер је схватио да Русија иде полако,али ће отићи далеко.
Неко је био комуниста јер је Берлингвер био добра особа.
Неко је био комуниста јер Андреоти није био добра особа.
Неко је био комуниста јер је био богат, али је волео народ.
Неко је био комуниста јер је пио вино и био ганут популарним фестивалима.
Неко је био комуниста јер је био толико атеиста да му је требао други Бог.
Неко је био комуниста јер је био толико фасциниран радницима да је желео да буде један од њих.
Неко је био комуниста јер више није могао да издржи да буде радник.
Неко је био комуниста јер је хтео повећање плате.
Неко је био комуниста јер револуција није данас, можда сутра, али прекосутра свакако.
Неко је био комуниста због, буржоазије, пролетаријата, јебене класне борбе.
Неко је био комуниста да наљути свог оца.
Неко је био комуниста јер је гледао само Раи Три.
Неко је био комуниста ван моде, неко из принципа, неко из фрустрације.
Неко је био комуниста јер је хтео све да национализује. Јебати.
Неко је био комуниста јер није познавао државне, парадржавне и сличне службенике.
Неко је био комуниста јер је дијалектички материјализам заменио јеванђељем по Лењину.
Неко је био комуниста јер је био убеђен да иза себе има радничку класу.
Неко је био комуниста јер је био више комуниста од осталих.
Неко је био комуниста јер је постојала велика комунистичка партија.
Неко је био комуниста упркос чињеници да је постојала велика комунистичка партија.
Неко је био комуниста јер није било ништа боље.
Неко је био комуниста јер смо имали најгору социјалистичку партију у Европи.
Неко је био комуниста јер је држава гора од ове једино Уганда.
Неко је био комуниста јер није могао да издржи више од четрдесет година неспособних и мафијашких демохришћанских влада.
Неко је био комуниста јер Piazza Fontana, Brescia, la stazione di Bologna, l'Italicus, Ustica...итд итд итд.
Неко је био комуниста јер ко је био против тога био је комуниста.
Неко је био комуниста јер више није могао да трпи ту прљавштину коју смо навикли да зовемо демократијом.
Неко је веровао да је комуниста, а можда је био нешто друго.
Неко је био комуниста јер је сањао о слободи другачијој од оне у Америци.
Неко је био комуниста јер је веровао да може бити жив и срећан само ако су и остали.
Неко је био комуниста јер му је требало нешто ново. Зато што је осећао потребу за другачијим моралом.
Јер можда је то била само сила, лет, сан, то је био само импулс, жеља да се ствари промене, да се промени живот.
Да, неко је био комуниста јер је са овим замахом сви били као, више од себе. Било је као двоје људи у једном.
С једне стране, лични свакодневни труд, а са друге, осећај припадности раси, која је желела да побегне, да истински промени живот.
Не, без жаљења. Можда су и тада многи раширили крила, а да нису могли да лете, као хипотетички галебови.
И сада? Чак и сада се осећа као двоје. С једне стране, уметнути човек који покорно прелази преко бедара свог свакодневног преживљавања, а са друге галеб без намере да више лети, јер се сан до сада смањио.
Две беде у једном телу.
 
===========================================
 
Neko je bio komunista jer je rođen u Emiliji.
Neko je bio komunista jer su bili deda, stric, otac. Mama ne.
Neko je bio komunista jer je Rusiju video kao obećanje, Kinu kao pesmu, komunizam kao zemaljski raj.
Neko je bio komunista jer je bio usamljen.
Neko je bio komunista jer je imao previše katoličkog obrazovanja. Jao! Jao! Jao!
Neko je bio komunista jer je to zahtevao film, zahtevalo je pozorište, zahtevalo je slikarstvo, književnost takođe, svi su to tražili.
Neko je bio komunista jer mu je tako rečeno.
Neko je bio komunista jer mu nisu sve rekli.
Neko je bio komunista jer je ranije, mnogo pre, bio fašista.
Neko je bio komunista jer je shvatio da Rusija ide polako,ali će otići daleko.
Neko je bio komunista jer je Berlingver bio dobra osoba.
Neko je bio komunista jer Andreoti nije bio dobra osoba.
Neko je bio komunista jer je bio bogat, ali je voleo narod.
Neko je bio komunista jer je pio vino i bio ganut popularnim festivalima.
Neko je bio komunista jer je bio toliko ateista da mu je trebao drugi Bog.
Neko je bio komunista jer je bio toliko fasciniran radnicima da je želeo da bude jedan od njih.
Neko je bio komunista jer više nije mogao da izdrži da bude radnik.
Neko je bio komunista jer je hteo povećanje plate.
Neko je bio komunista jer revolucija nije danas, možda sutra, ali prekosutra svakako.
Neko je bio komunista zbog, buržoazije, proletarijata, jebene klasne borbe.
Neko je bio komunista da naljuti svog oca.
Neko je bio komunista jer je gledao samo Rai Tri.
Neko je bio komunista van mode, neko iz principa, neko iz frustracije.
Neko je bio komunista jer je hteo sve da nacionalizuje. Jebati.
Neko je bio komunista jer nije poznavao državne, paradržavne i slične službenike.
Neko je bio komunista jer je dijalektički materijalizam zamenio jevanđeljem po Lenjinu.
Neko je bio komunista jer je bio ubeđen da iza sebe ima radničku klasu.
Neko je bio komunista jer je bio više komunista od ostalih.
Neko je bio komunista jer je postojala velika komunistička partija.
Neko je bio komunista uprkos činjenici da je postojala velika komunistička partija.
Neko je bio komunista jer nije bilo ništa bolje.
Neko je bio komunista jer smo imali najgoru socijalističku partiju u Evropi.
Neko je bio komunista jer je država gora od ove jedino Uganda.
Neko je bio komunista jer nije mogao da izdrži više od četrdeset godina nesposobnih i mafijaških demohrišćanskih vlada.
Neko je bio komunista jer Piazza Fontana, Brescia, la stazione di Bologna, l'Italicus, Ustica...itd itd itd.
Neko je bio komunista jer ko je bio protiv toga bio je komunista.
Neko je bio komunista jer više nije mogao da trpi tu prljavštinu koju smo navikli da zovemo demokratijom.
Neko je verovao da je komunista, a možda je bio nešto drugo.
Neko je bio komunista jer je sanjao o slobodi drugačijoj od one u Americi.
Neko je bio komunista jer je verovao da može biti živ i srećan samo ako su i ostali.
Neko je bio komunista jer mu je trebalo nešto novo. Zato što je osećao potrebu za drugačijim moralom.
Jer možda je to bila samo sila, let, san, to je bio samo impuls, želja da se stvari promene, da se promeni život.
Da, neko je bio komunista jer je sa ovim zamahom svi bili kao, više od sebe. Bilo je kao dvoje ljudi u jednom.
S jedne strane, lični svakodnevni trud, a sa druge, osećaj pripadnosti rasi, koja je želela da pobegne, da istinski promeni život.
Ne, bez žaljenja. Možda su i tada mnogi raširili krila, a da nisu mogli da lete, kao hipotetički galebovi.
I sada? Čak i sada se oseća kao dvoje. S jedne strane, umetnuti čovek koji pokorno prelazi preko bedara svog svakodnevnog preživljavanja, a sa druge galeb bez namere da više leti, jer se san do sada smanjio.
Dve bede u jednom telu.
 

The Smell

Lying on the grass
just a moment before
making love.
A cricket is singing,
the air around here is so nice...
what a smell!
Slowly, I go back to caressing her petticoat...
it must be the zone!
 
We go looking for a better place
and there I find again
my tenderness.
She's such a dear girl,
I start feeling excited...
it's not a smell, it's actually a stink!
I attempt hugging her to close her nostrils...
it's unbearable!
 
I can't make it,
I'm starting to feel a little nauseous, too,
I'm feeling dizzy.
I don't ever feel bad in the city,
the air suits me better.
A bar made out of aluminum,
I sit down and I feel like a lord...
the smell is still there,
the smell is following me, it's everywhere now,
I can't, I have it on me now!
 
I go home, I sit on the bed, I lay down, I relax,
it's still there!
I sniff myself, I smell it stronger, an awful smell,
I take off my clothes, I'm naked now...
my smell, my smell...
What if it's me,
what if it's me, what if it's me!?
Wait, let's calm down, let's think!
 
I take a nice bath,
I wash, everywhere,
very carefully.
I put talcum powder, too,
I'm pure as a baby...
Damn!
Now I need to not get impressed, though...
It's making me puke!
 
I can't bear it,
this kind of smell won't go away
just with a wash.
It would take a rinse cycle,
low-foam detergents!
I cover myself in creams, perfumes,
from head to toe...
the stink it's stronger,
it's under my skin, I'm disgusted at my self,
such an ignorant, stinky body!
What am I going to do with all the people loving and appreciating me,
what will I do?
There's nothing to be done, the stink is stronger than before,
it's disgusting!
Me, someone who used to have so many friends, a hard worker,
I made a career, it's not right for me to lose it,
I'm a self-made man,
I'm a self-made man!
Someone who knows so many people, who came from nothing,
I'm in a good place, it's not right for me to lose it,
I'm a self-made man, I'm a self-made man,
I'm a self-made man...
I'm a shitty-made man!
 

My fathers

My fathers, the fathers I had
were serious and careful
gray clothes, calm and poised manners
even when having fun.
 
They talked with their housewives
with that old master attitude
that certain amount of coolness and superiority.
 
My fathers, poetry enthusiasts
in their old flats
under the pendant glass lamps
behind discrete covers
 
They talked and discussed
as old moldy Europeans
imprisoned by wisteria and stupidity.
 
My fathers, the fathers I had
in a sort of weird Italy
could never do without dreaming
the Italian eastern Africa.
 
My fathers resemble a little
the photos of old riflemen
who showed their dignity in color.
 
My father didn't inspire happiness
they closed the doors of everything
and for lively energetic boys and girls
they didn't have any respect.
 
They punished and forgave
as old school teachers
impressed by heart
and morality.
 
But they had some sort of consistence
and they seemed like people
people from a past
going away by itself.
 
Unless a secondary source is specified below, you may use this translation wherever you want as long as you publish it with a visible link to this page. Otherwise check the source.

The old man

Broad daylight, on the perimeter wall of a school, there are three red posters. Three instances, hung one next to the other. An argument, printed in a minuscule font, but with an enormous title: ATTENTION CITIZENS, a kind of literature no one ever reads, except once in a while, an old gentleman who stops by, puts on his glasses and deciphers it line by line until the end.
Then he steps back, shaking his head, puts his glasses back into the case, puts the case into the pocket, and resumes his walk, puzzled, wondering whether he missed the essential part.
Once in a while, in fact, some suspicious word stands out, like an enlightening torch. And the sentence this word enlightens, seems to hide many things for an instant... or nothing at all.
The perfectly oiled mechanism of life goes on. The man is already distant.
 
Unless a secondary source is specified below, you may use this translation wherever you want as long as you publish it with a visible link to this page. Otherwise check the source.

Coconuts

Chorus: so hungry so hungry so hungry so hungry so hungry so hungry so hungry so hungry so (goes on in the background)
 
-And here on this deserted island, there's nothing to eat, so hungry so hungry, poor us all so united so supportive, all equal with nothing to eat. Ueh ueh, I see coconuts, yes, there are a lot of coconuts.
 
Chorus: Nice hurray finally we found coconuts we found coconuts we found coconuts we found coconuts we found coconuts
 
-No, I found coconuts
 
Chorus: Uhh c'mon
 
-Yes, I found coconuts, so I'm the one who eats them
 
Chorus: But we're also hungry
 
-No, see boys, let's thing of a reasoning. In life not all men are equal.
There are normal men and ingenious men, not by chance, I found the coconuts.
 
-What are you even going to do with many coconuts?
 
-Now I'll see
 
Chorus: You are alone and we are a lot
 
-What matters is not the number, but smartness of the person
 
Chorus: you are alone and we are a lot
 
-Don't you think you're scaring me with threats?
 
Chorus: You are alone and we are a lor
 
-It's true, I am alone and they are a lot, I need to calm them down, I mean not the coconuts. I need to think of something, something right, civilized, let's not start with violence. Respect, respect of what we are, of what we have, something serious, important, democratic. I got it, I'll invent state
 
Chorus: Fratelli D'Italia*
 

The car

A car, a brand new clean car. Engine alright, last inspection done, everything working. Shiny, painted, well-finished. Small cloche gearbox, finishing to the junction with a quilted lucid fake leather folding. The space for coins, a really modern rectangle, rough black. Plastic window ashtrays, opaque black, perfectly working. A hand, a man's white hand, not much furry, moves slowly. It opens a deflector, the glass slips, it lightly creaks, a subtle acute noise. Then silence, a head gets closer, it leans on the glass, a drop gently falls from the motionless forehead. The man is motionless, the car is too. A freeway, a freeway of stationary cars, many, very many stationary cars. A line of stationary cars.
 
Something happened, something happened, horn noises, flashing sirens
yes, something at the 107th kilometer, a truck.
 
Still silence.
 
The line is stationary, someone gets off their car, silence, a complete silence. Someone is heard speaking English in the distance, whispering like in a dream. There's still the distant noise of a muffled siren's lament. Everyone goes back on the cars, the line slowly moves forward, a few shy exciting overtakings.
 
Hundred-twenty, hundred-fifty, hundred-ninety, blinker, overtaking, blinker, overtaking, horn.
 
The first tunnel, position lamps, overtaking. The second tunnel, the landscape moves, it's not horizontal anymore, green spots above and below, it stretches into little stairs, skipping, pleasantly. Tunnel, dark, light. Tunnel, dark, light. Tunnel, dark light.
 
Breach, here we go.
 
The sea, the sea, the sea
 
Unless a secondary source is specified below, you may use this translation wherever you want as long as you publish it with a visible link to this page. Otherwise check the source.

When I will be able to love

When I will be able to love
I probably will not need
to murder my father in secret
nor to make love with my mother in a dream.
 
When I will be able to love
with my woman I will neither have
arrogance and fragility
of a childish man.
 
When I will be able to love
I will need a woman who really is
Who does not throng my existence
but I do not stay far away even with the thought.
 
I will want a woman that if I fondle
an armchair, a book or a rose
she would want to be only
that thing
 
When I will be able to love
I will want a woman who never changes
but from big to small issues
everything will make sense because she exists.
 
I can look inside her heart
and get closer to its mystery
not like when I think
but like when I breathe.
 
When I will be able to love
I will make love as it comes to my mind
without the stress to prove
without asking if we were fine
 
And in the silence of the nights
with tired eyes and a cheerful mind
to feel that even sleep is life
and not rest.
 
When I will be able to love
I would like a love
who has none rendez vous
with obligation
 
A love without the feeling of guilt
without any remorse
selfish and natural like a river
which runs its course.
 
Without evil or good actions
without other strange deviations
that even if the river could have them
I would still go to the sea.
 
So as I would like to love.
 
FranceA