Резултати претраге

ННЗМД

Click to see the original lyrics (English)
Када сам те први пут видео, крај је био ускоро
Погнуо се пред Витлејемом*, а онда
Мора да те је добро погледао
 
Дај своје срце и душу у добротворне сврхе
Јер остало, најбоље од тебе
Мила, припада мени
 
Није ли нежан звук, превртање у гробовима?
Није ли као гром испод земље, звук који прави?
Зар те не узбуђује, подрхтавање ту где почиваш?
 
Ниси ли ти моја драга?
Ниси ли ти моја драга?
 
Ништа не зајебава моју драгу
Ништа не сме да баци поглед на њу
Ништа не зајебава моју драгу
Ништа, ништа, ништа, ништа
 
Да сам рођен као дрво трњине
Хтео бих да ме ти посечеш, да ме ти држиш
Потпали ломачу од својих непријатеља
 
Не греје ли те, свет који нестаје у пламену?
Није ли то живот у теби, муња твог пламена?
Није ли штета, они би гледали блаћење?
 
Ниси ли ти моја драга?
Ниси ли ти моја драга?
 
Ништа не зајебава моју драгу
Ништа не сме да баци поглед на њу
Ништа не зајебава моју драгу
Ништа, ништа, ништа, ништа
 

Вино од трешања

Click to see the original lyrics (English)
Њене очи и речи су тако ледене
О, али она гори као рум на ватри
Врела, и брза, и љута као што она зна да буде
Живим дане на опрезу
 
Изгледа ружно, али је чисто
О, мама, не дижи прашину због мене
 
То како ми показује да сам ја њен и она моја
Отворена шака или стиснута песница би биле у реду
Крв је ретка и слатка као вино од трешања
 
Прозивке кривице бачене на мене
Све то док она прља
Постељу некога другог
Бачене на мене тако снажно
Баш као што она замахује братовљевом руком
 
Али желим то, злочин је
Што није ту већину времена
 
То како ми показује да сам ја њен и она моја
Отворена шака или стиснута песница би биле у реду
Крв је ретка и слатка као вино од трешања
 
Њена битка и бес су ватрени
О, али она воли као сан до смрзавања
Слатка и исправна и милостива
Преплављен сам у њеном даху
 
И вреди, божанствено је
И имам ово нешто времена
 
То како ми показује да сам ја њен и она моја
Отворена шака или стиснута песница би биле у реду
Крв је ретка и слатка као вино од трешања
 

Негде у шуми

Чело ми је горело
Бејах мокар до коже
Дозивах твоје име све док не падох у бунило
 
Када се освестих
Луна је и даље сијала
Ноћ бејаше тако мрачна да је тама брујала
 
Придигох се
Осетих слабост у ногама
И сопствени ум преклињах да не ствара опсена
 
Наједном ужасна бука
Испуни простор
дубоко негде у шуми зачу се врисак
 
Женски глас то бејаше!
Потрчах брзо
у правцу дрвећа голим рукама
 
То била је лисица
Дрхтала је од страха
Приђох јој немо, она мирна бејаше
 
Из ране севну јој кост
Шепала је на задње ноге
Подигох камен да окончам јој муке
 
Од чега таква рана?
Колике чељусти бејаху?
Ал' у мене је сад зурио други пар очију
 
Створење се устреми
Окренух се и потрчах
да сачувам живот који и не имађах
 
Попут јелена у трку
док сам напред грабио
заборавих да страсно мољах се да будемо заједно
 
Чврсто живота се ухватих
и пожелех да потраје
Најдража моја љубави, ја овде нисам још завршио
 
Колико још година
знаћу се сећати
у шуми негде нешто да пронађох
 

Прича

Био бих глас који је подстакао Орфеја
Када је њено тело нађено (хеј је)
Био бих безизборна нада у жалости
Која га је довела у подземље
Био бих страховита потреба у љубљенику
Која га је натерала да се окрене (хеј је)
И био бих моментални опрост
У Еуридики
Замисли да те ја волим!
Нећу порицати да су ми у мислима све ствари које би радили
Па ћу покушати да причам префињено из страха да ћеш открити како те замишљам
Био бих последни дашак истине
У изгубљеном миту о љубави (хеј је)
Био бих слатки осећај отпуштања
о којем људски род сад сања (хеј је)
Који је нађен у последњем сведоку
Пре него што је талас ударио
Чудио се Богу (хеј је)
Пре него што се осетио самим
Последни пут
И оженио је море
Замисли да те ја волим
Нећу порицати да су ми у мислима све ствари које би радили
Па ћу покушати да причам префињено из страха да ћеш открити како те замишљам
Нећу порицати да су ми у мислима све ствари које би радили
Па ћу покушати да причам префињено из страха да ћеш открити како те замишљам