21.10.2017
Šest nula dva
Ležim kući u svom krevetu jednog sasvim običnog danaOko mene se nalazi na hiljade ljudi a ovde sam samo ja
Telo plače za snom ali srce kaže ne
Jer mislim da nikada neću ponovo upoznati nekog kao što si ti
Pokazala si mi nešto što nisam verovao da postoji
Nešto što je učinilo da nelagoda nestane
Protresla si mi glavu i raširila zenicu
I odvela me na mesto gde ljudi rade šta god žele
Trajalo je prekratko i želim to još jednom
Odvedi me onda u taj svet gde ljudi mogu da rade šta žele
Policija je došla i vikala i udarala me i pljuvala me
To je bilo prekjuče dok sam stajao i čekao tebe
Rekli su:'Šta radiš ovde?'
Rekao sam:'Ovde je dozvoljeno stajati.'
Rekli su:'Skloni se sa puta, svinjo.'
I rekao sam:'Zašto?'
Pa sam sada izudaran, plav i zut, spolja i iznutra
Odvedi me onda brzo tamo gde ljudi mogu da rade šta žele
Na mesta gde si išla, sada idem ja
U onim ulicama gde sam te video sada stojim
Ali nisam te video iako sam stajao tamo godinu i dan
Postoji šansa da te sretnem iako je minimalna
Video sam te kako umireš jesenas i mislim da ću te pratiti
Ali imam samo 21 godinu a ti si imala 23
Ali nesrećni ljudi su često problem
A mi smo isuviše slabi da se nosimo sa tim
Ali ja više želim da odem tamo nego da živim još jedan dan
Odvedi me onda u taj svet gde ljudi mogu da rade šta žele
Neki pišu pesme, drugi viču:'ŽIVI'
Neki pevaju pesme ali - ja pišem pismo
Pismo koje sam napisao je poslednje što sam uradio
Ali malo ima da se kaže jer se sve odvilo prebrzo
Napisano je za mene i samo za još jednu osobu
Tebe, koja si mi pokazala svet gde ljudi mogu da rade šta žele
Da, upaliće svetlo na ulici
Da, upaliće svetlo na dan kada umrem
Jer će tada nestati sav moj strah, nestaće sva moja muka
Nestaće sve sranje i onda sam ja mrtav
Da, neki moraju da idu ali imaju savet da ponude
ŽIVI u svetu gde ljudi mogu da rade šta žele