17.01.2023
Жањем оно што сам посејао
Не желим да пустимту стару песму, јер ће ме растурити.
Сећам се кад сам последњи пут
бауљао по мраку до зоре.
Осећам се као да сам направљен од глине,
а ти си грнчарски точак на ком се вртим.
Ја сам стих без риме,
само још један пали пион.
И не желим да знам да ли постоји начин да те пронађем,
држећи се подаље од места која смо обоје познавали.
Покушавам да заборавим све оне прилике кад сам зајебао ствар,
ваљда сад жањем оно што сам посејао.
Не желим да пустим
ту стару песму, па да будем жртва проклетог ритма.
Уклети кукови не могу да престану да се њишу,
идиотска стопала не могу да мирују.
И не желим да знам да ли постоји начин да те пронађем,
држећи се подаље од места која смо обоје познавали.
Покушавам да заборавим све оне прилике кад сам зајебао ствар,
ваљда сад жањем оно што сам посејао.
Све око мене иде тако споро,
непознате фаце покушавају да ме ухвате у своју машину.
Зује њихова прљава размишљања, лете око мене као вране,
ваљда сад жањем оно што сам посејао.
Погледај како сати и дани
иду тако споро...
Погледај како сати и дани
иду тако споро...
(превео Гаврило Дошен)