Резултати претраге

Туга ~Знам Разлог Њене Туге~

Тугу која ми се враћа у вече обасјано месечином
желим затворити унутар свог тела и не желим је никада пустити
 
Тако изложен свету и преливајућој светлости
На телу ми је њен одраз који долази уз поклон све патње
 
Молећи се за млади месец
Нудим своје молитве и све сузе
Сва моја осећања
Нека ветром плове до места где си ти
Молећи се за млади месец
Могу само да сањам да ћу некада моћи да сањам
Сва моја осећања
Се тужно вијоре у мојој празној шаци
 
Молећи се за млади месец
Нудим своје молитве и све сузе
Сва моја осећања
Нека ветром плове до места где си ти
Молећи се за млади месец
Могу само да сањам да ћу некада моћи да сањам
Сва моја осећања
Се тужно вијоре у мојој празној шаци
 
Тугу која ми се враћа у вече обасјано месечином
желим затворити унутар тебе
Чак и у сновима, не пуштај ме
 
(Знам разлог њене туге)
 

Гарденија

Светлост замагљена јутром сведочи крају наше вечне ноћи
ти сада нежно отвараш своје дрхтеће капке, а ја у врту зоре сам
 
Заједно са Вама...
 
Под тмурним изласком сунца ти стојиш док ти предајем бели цвет
Када си га дотакла својим прстима и пригрлила уз груди његове латице су процвале
 
Гарденија, твоје невине очи, предрага си ми цела
Одвешћу Вас са собом далеко, како бих Вас заувек нежно грлио баш овако
 
Призор лебди у шуми сећања тачно налик сну који сам снио
Кренућу ка теби у врту заклетви где латице цвећа су процвале
 
Гарденија, твоје невине очи, предрага си ми цела
Одвешћу Вас са собом далеко, желим нежно да Вас загрлим баш овако
 
Гарденија, обавија ме сладак мирис тебе и невиног цвећа
Одвешћу Вас са собом далеко, како бих Вас заувек нежно грлио баш овако
 
Заједно са зором ја Вам шапућем
 
'Моја најдража... Гарденија'
 

Барок

Ма нисам ја луд, здрав сам скроз
Хајде, прекини да се правиш мртва
Ма ко је стварно луд овде ако нисте ви
Ја сам јој само подарио тиху љубав
 
Из хладних усана изливају се малодушна осећања
 
Пустите глас да Вас чујем, насмејте ми се
Тако љупко, тако је, баш као и увек
Помилујте ми дрхтеће образе, просим
Тако нежно, тако је, баш као и увек
 
Тако крхка љубав налик пустој илузији је сада вечнија него сама вечност
 
Зато што сам ја својом руком Ваше уздахе зауставио
Зато што сам ја својом руком Ваш дах зауставио
 
Свети тренутак и тихи тренутак
Сија бљештећим бојама
Свети тренутак и тихи тренутак
а ја остајем бљештећи празан
 
Падам на колена пред тобом, наћи ћу начин да обришем тај црни ожиљак са твог врата
 
Из хладних усана изливају се малодушна осећања која ћу ја полизати
И тако ће ова крхка љубав налик пустој илузији постати вечнија него сама вечност
 
Свети тренутак и тихи тренутак
Сија бљештећим бојама
Свети тренутак и тихи тренутак
а ја остајем бљештећи празан
 
Зато што сам ја својом руком Ваше уздахе зауставио
Зато што сам ја својом руком Ваш дах зауставио
 
Мој драги леше...
Претворимо љубав која лежи унутар мене у терет
И хајде да се спустимо у најмрачније дубине
Овако она више неће одлазити од мене
И ја је више никада нећу пустити
 

Zbogom

Dok su naši koraci odjekivali na putu
Pored njega je bilo drveće koje je već venulo
Ono bi me uvek podsećalo na to koliko smo ubrzali hod
 
Mali listić koji je zaobišao moje rame se ponovo vratio ka nebesima
Čak i taj snažni vetar koji ga je gurao mi je sada dragi
Nežno sam se nasmejao
 
Silueta naslonjena na prozor i meni tako poznata
se ogleda u svetlosti zalazećeg Sunca i nestaje
Šapćem svojim osećanjima koja se izlivaju i prelivaju
'Makar dok se ne probudim iz ovog sna...'
 
Još jače
Želim da te grlim dok tonem u san
Čak i ovaj trenutak se pretvorio u milo sećanje
Želim da te grlim svojim rukama dok tonem u san
Onako kako smo kada smo se upoznali po prvi put
 
Drveću naslonjenom na prozor i njegovom bučnom lišću
Još jednom nežno šapćem te iste reči...
Iako tada više nisam mogao tu siluetu da vidim
Makar bih u svom snu
 
Još jače
Želim da te grlim dok tonem u san
Čak i ovaj trenutak se pretvorio u milo sećanje
Želim da te grlim svojim rukama dok tonem u san
Kao onog dana kada smo se upoznali
Nas dvoje
 
Želim da te grlim dok tonem u san
 
Želim da te grlim svojim rukama dok tonem u san
 

The Promise We Exchanged At Midnight

Shadows appeared within the twilight
A scene that I saw before some other day
 
It's a fickle imagination like the night
She is sweet, the fatal encounter
 
A whispered, chilled sigh