Резултати претраге

Želim Da Vidim Osmeh

Ali ipak me je briga
Mnogo više nego što me je bilo juče
San mi je danas bio prekinut po sredini, a ja želim da znam šta je bilo sa nas dvoje
 
Ah, Bože dragi, molim te zaustavi vreme
Udžbenike ne nalazim... A ni školsku uniformu... Nije mi čak ni suva kosa i dalje
Ah, spasi me, mašnica ne želi da mi se veže
I sve je to samo zato što sam onog lika sanjala danas
 
U trenutku kada sam zagrizla svoj topli tost
Odjednom mi je srce zaplesalo uzbuđeno u grudima bez razloga
Možda je od ove marmelade, tako slatke da je gorka
 
Pa eto zašto me je briga
Samo ne mogu da se ne zapitam zašto osećam ovo što osećam
Upravo sada najviše želim da vidim njegov osmeh
 
Ah, baš takav kakav si, tu se zaustavi semafore
Kroz napadnu rulju proševrdavam
Ah, ovoliko mi daleko odskaču uzdasi
A on stvarno izgleda previše pun sebe
 
Dok ispravljam šiške u prozoru
U srcu mi se širi jedna čaša,
Iako je ne volim... Marmelade
 
Ali ipak me je briga
Mnogo više nego što me je bilo juče
Kao što upravo sada više nego bilo koga drugog, njega želim da vidim sa osmehom na licu
 
Da li je moguće da malo po malo i ja odrastam?
Odjednom mi se toplota uselila u srce bez razloga
Mislim da mi se sve više i više sviđa... Marmelada
 
Pa eto zašto me je briga
Samo ne mogu da se ne zapitam zašto osećam ovo što osećam
Upravo sada najviše želim da vidim njegov osmeh
 

Memories Of You

In the alleyway where the seasons pass
I met someone like you
Times I want to share with you
Are standing there
 
When did it start?
I started to rely on you
In a corner of my heart
Memories build up one by one
 
I keep thinking of you
I keep missing you
 
Day by day, one by one
It grows in my heart
Your breathtaking scent
Your breath comes to me
 
I closed my eyes tight
Because I was afraid of my pounding heart
Goodbye goodbye, moments that won’t ever come
Times that became mixed up without knowing
 
I want to hold onto you
But I’m letting you go
 

Размишљања о мом животу

Промена сунчеве светлости у месечину,
размишљања о мом животу
о, како ми пуне очи...
Поздрави људи у невољама,
размишљања о мом животу,
о, како ми пуне очи...
 
О, моје туге,
тужна сутра,
вратите ме мојој кући.
О, моје плакање,
осећам као да умирем,
вратите ме мојој кући.
 
Мењам се, преуређујем,
мењам се,
мењам све,
све око себе...
Свет је
лоше место,
лоше место,
страшно место за живот,
о, али не желим да умрем...
 
О, моје туге,
тужна сутра,
вратите ме мојој кући.
О, моје плакање,
осећам као да умирем,
вратите ме мојој кући.
 
(превео Гаврило Дошен)