16.10.2021
Коњи
Црни коњи, два црна вихора, уздижу ме, уздижу
Не желе да пију воду, не траже ни да их нахраним.
Понестаје ми ваздуха
Или ме је пакао позвао
Да јурим, као да имам крила, док растерујем вукове?
Пустите ме да живим, коњи, пустите ме,
Пустите да проживим, о коњи!
Чему ова вечита борба, браћо?
Какве коње ми је судбина наменила,
као да је у њима неко потпалио ватру?
А ја нисам довољно живела,
ни певала довољно.
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Десиће се негде на пола пута
да ће ме ветар коначно одувати
А они ће ме одвући на санкама
И изгореће ме као свећу
Ах, ти псу ђавољег лица,
не пожуруј моје коње!
Дај ми тренутак да сањам,
Дај још једну, да се опаметим!
Пустите ме да живим, коњи, пустите ме,
Пустите да проживим, о коњи!
Чему ова вечита борба, браћо?
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Стижем на време, хвала Богу
Ко сме да касни у рај?
Да ли то чујем анђеле
како ми певају без радости?
Или то можда звони звоно
Напола ми се смеје, а напола плаче?
Или то ја вичем и проклињем
Моју запрегу, те две звери?
Пустите ме да живим, коњи, пустите ме,
Пустите да проживим, о коњи!
Чему ова вечита борба, браћо?
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Дајте коњима да пију воду,
Отпевати песму до краја и трајати!
Само један дан, само једна ноћ,
Да би се стајало на врху олује!
Да би се стајало на врху олује!
13.02.2019
Црна коса
Када се моји пољупци уплету у црну косу
Њена дивна црна коса, налик на најцрњу ноћ
Ће открити тајну да под плаштом таме
Њена црна коса крије радостно, блиставо лице
Када под плаштом њене дуге, црне косе
Два блистава ока скривена сенком ноћи
Буду покривена плавичастом измаглицом, моји ће дрхтави прсти
Oтклонити тамну косу и прикупити њену белину
Беља и нетакнута, увијена у црну косу
У којој губим дах, у којој губим вид
Али и даље живи, јер су моја чула испуњена богатим мирисом
Који постаје нежност на врховима мојих прстију
Када је мокра, црна коса, пуна мојих шапата
Јер је туга заменила сузе, делећи их у црну кишу
Која пада из црне косе на затегнуту белину врата
Још увек скривено под завесом њене црне косе
Када олуја црне косе постави бела једра
И испуни их црним ветром са модрих мора
Оставиће брод свитања, који се изненада расипа у тами
Отићи ће са сунцем и више се неће вратити
Отићи ће са сунцем и више се неће вратити
Отићи ће са сунцем и више се неће вратити
Црна коса
Црна коса
11.02.2019
Black hair
When my kisses entangled in black hair
Her beautiful black hair like in the blackest night
Will uncover the mystery that under the cover of darkness
Her black hair hide joyful, bright face
When under the cloak of her long, black hair
Two shining eyes hidden in the shadow of night
Become covered with blueish mist, because my trembling fingers
Will brush away the dark hair and skim the whiteness of skin
Whiter and untouched wrapped in black hair
Among which I lose my breath, among which I loose my sight
But I'm still living, because my senses are filled with dense smell
That is changing into tenderness on the tips of my fingers
When wet, dark hair is full of my whispers
Because sadness changed the tears of parting into the dark rain
That flows down from dark hair to tense whiteness of neck
Still hidden behind the curtain of of her black hair
When the storm of dark hair sets the white sails
Fills them with the dark wind from inky seas
Will leave with the boat of dawn, that suddenly disperses the darkness
It will leave with the sun and won't come back anymore
It will leave with the sun and won't come back anymore
It will leave with the sun and won't come back anymore
Black hair
Black hair