Резултати претраге страна 2

Невидљива породица

Versions: #2
Ти и ја смо заједно купили дан,
Он ће трајати дуго. Зар нам то није довољно?
Ти и ја смо заједно попили ноћ.
Не бој се, тако нежно нико неће питати.
 
Око нас је свет, а ти и ја смо
Једна невидљива породица!
 
Ти и ја смо заједно видели свет
И можда постоји неки други. Зар смо га тражили?
Трчаћу сам, а ти не устај,
Толико желим да поново пијем
Вино и крв, а свега има тако мало!
 
Око нас је свет, а ти и ја смо
Једна невидљива породица!
 
Ја већ треба да идем, а ја и ти смо
Легли на дно и нико нас неће пронаћи!
 

Идем на дно

Дај ми знак,
Не говори ни речи –
Собом све покажи,
Собом све покажи.
Тужан сам,
Одавно ми је тешко –
Плашим се да видим дно,
Да око себе видим дно.
 
Хор:
Али зид твојих очију ће да
Ме утопи у сјају ноћи,
Неће ми дати да удишем њену топлину.
Тамна вода јури талас,
Али мене неће ухватити.
Талас је твој –
Ја идем на дно.
 
Ако хоћеш, хајде да слушамо џез –
Он зна више од нас,
Све зна боље од нас.
Мој телефон је пријатна бол –
Шапуће: „Изађи из таласа“,
Шапуће: „Изађи из таласа“.
 
Хор:
Али зид твојих очију ће да
Ме утопи у сјају ноћи,
Неће ми дати да удишем њену топлину.
Тамна вода јури талас,
Али мене неће ухватити.
Талас је твој –
Ја идем на дно.
 
Плашим се да видим дно,
Да око себе видим дно.
 

Хвала ти

Versions: #2
Хвала ти за то, што си увек са мном,
па чак ако је онако како сам ја хтео, можда и не без борбе,
али и без непотребних речи.
 
Хвала ти за то, што си увек са мном
и ја не живим исто као сви, као иза зида,
али с љубављу у души.
 
Хвала ти за то, што си увек са мном,
и можда јесам твоје дете, али с тобом ћу
свету дати нови живот.
...али с тобом ћу
свету дати нови живот.
 

Желим тобом да се напијем

Versions: #2
Ако бих могао да прочитам твоје мисли
Баш овог тренутка, баш данас
Ако бих могао да у тајним собама пронађем
Срце-ватру, душу-бездан
 
Рефрен:
Желим тобом да се напијем, јако, лудо
За мене си постала хлеб, вода
Хлеб, вода
Желим тобом да се напијем
И да видим како сунце на небу излази над главом
Над главом
 
Судбину не можеш променити, осим ако она не промени тебе
Пази да неће, вечна жеља
Тек што се заврши бајка, почеће живот
Ја ћу се осмехнути, и не последњи пут
 
Рефрен (2)
 
Само с тобом...
 

Твој глас

Је ли ико икада видео
Како с неба пада звезда?
Помислио сам: небо плаче,
А она је његова суза.
Поћи ћеш на залазак сунца,
Видећеш сенку ноћи
И под овим небом што плаче,
И под овим небом што плаче,
Ја ћу чути твој глас
Ја-а-а...
 
На небу остају
Те ситне сузе и људи
Ће их увек тражити,
Као што смо их тражили ја и ти.
И много суза ће наћи,
Међу њима биће и моја,
Само небо и даље плаче,
Пашће још једна суза и
Ја ћу чути твој глас
Ја-а-а...
Ја ћу чути твој глас
Ја-а-а...
 

Тако желим да сам с тобом

Тако патим за тобом,
Како нико никада није патио.
Тако те посматрам,
И не могу изговорити ни речи.
А-а...а...а-ја-ја-ја.
 
Тако чезнем за тобом,
Као птица у кавезу за слободом.
И чекам, и не знам,
Је ли то истина у твојим очима.
А-а...а...а-ја-ја-ја.
 
Рефрен:
Тако желим да сам с тобом,
Као дете са мајком.
Тако желим да сам с тобом,
Као ова земља с небом.
 
Све жеље на свету,
Све што имам бих дао,
Само да сваког јутра
Изговарам твоје име.
 
Тако желим да сам с тобом...
 
Како је могуће толико желети,
Да целу ноћ само чекаш знак.
Док свећа буде горела,
Док драга не каже да
А-а...а...а-ја-ја-ја.
 
Тако патим за тобом,
Како нико никада није патио.
Тако те посматрам,
И не могу изговорити ни речи.
А-а...а...а-ја-ја-ја.
 

Живот поново почиње

Ти започињеш мој дан у зору
Необузданом летњом кишом.
Ти си сок од поморанџе уз доручак,
На слици у јаркој кабаници.
Ти улећеш кроз прозор за време ручка
Са ветром који дозива ново пролеће
Изнова...
Тамна коса незнанке у кафићу
Твој је вечерњи поздрав.
Фраза у биоскопу у последњем минуту
Оставља неочекивани траг.
И ниси оставила слободног места
У мом животу
Твоје... оружје...
 
Негде тамо у океану догађаја,
Негде тамо на висини мојих снова,
Негде тамо, тамо где господари љубав.
Ја осећам како срце пева,
Како поред тебе
Живот поново почиње...
Поново почиње...
 
Тамо негде се на радију баш слабо чују
Блиске и драге речи.
А овде се од сличног смеха издалека
Врти у глави.
И сваки трен као да примећујем
Како ми судбина даје знак
Изнова, и изнова...
 
Негде тамо у океану догађаја,
Негде тамо на висини мојих снова,
Негде тамо, тамо где господари љубав.
Ја осећам како срце пева,
Како поред тебе
Живот поново почиње...
Поново почиње... (х3)
 

Пуцај

Речи...
Речи су као вео.
Тамо, где је танка дијагонала
Чује се кристал.
А ноћ лети
Негде у даљ,
Не остављајући нам
Потеза, нажалост.
 
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
 
Речи...
Речи су дијамант кривице,
Као да су се скриле у мислима
На трен.
И ево двобоја,
И ево финала,
Тамо, око Колосеума
Чује се метал.
 
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
 
Пуцај!
Реци, зашто се плашиш
Да направиш тај последњи корак?
Хајде!
Нека буде онако како ти желиш!
Платио сам своју лекцију...
Збогом, мој анђеле.
Хајде! Повуци ороз.
Збогом, мој анђеле...
Пуцај...
 

Зелене очи

Твоје зелене очи
Ме гледају тако,
Ме гледају тако,
Да је цели свет
Око мене нежнозелен...
 
Твоје зелене очи
Се играју са мном тако,
Играју се тако, као деца,
И како да,
Како да не волим?...
 
Хеј, зашто, зашто
Нисам могао да се зауставим?
Како ме обарају с ногу,
Изнова и изнова обарају с ногу
 
Твоје зелене очи...
 
Твоје зелене очи
Без речи и без препрека
Никако не примећују моје очи,
Али ме и не пуштају да идем...
 
И ево, оне су тако близу,
Твоје зелене очи,
Гледају ме тако,
Да је цели свет
Око мене јаркозелен...
 
Хеј, зашто, зашто
Нисам могао да се зауставим?
Како ме обарају с ногу,
Изнова и изнова обарају с ногу
 
Твоје зелене очи...
 

Хладно

Хладно је
Није важно колико и колико ти дува у прозор,
Нити с ким идеш на спавање,
У теби ћу утопити своје пролеће.
Свеједно је
Ко ће остати са тобом да се сакрије
Од кише или те оставити саму,
У теби ћу пронаћи своје пролеће.
 
[Рефрен]
Зашто је тако? Зашто је тако?
Не могу да заспим сам!
У теби ћу утопити своје пролеће.
 
Хладно је...
Није важно колико и
Колико боли твоја љубав,
Нити с ким водиш рат,
У теби ћу утопити своје пролеће.
Није важно колико те је страх
Овде у по ноћи
Саму,
Знај, свеједно ћу те наћи
И попићу своје пролеће!
 
[Рефрен]
Зашто је тако? Зашто је тако?
Не могу да заспим сам!
У теби ћу утопити своје пролеће.
 

pushing into the sky

you lick off salt out of my lips
I play again with past time and quorums
how pain is smoothed do you know tips
pain doesn’t go with this motor roars
 
and for so long we hide again
thoughts among words are felt like an old scar
a touch of hand soothes the pain
as always pain wanders where words are
 
into the sky into the sky into the sky
memories are crowded
wind’s catching us wind’s catching us wind’s catching us
but we still without it
 
you lick off salt out of my lips
I let it go the past time and quorums
moment has passed feel bracing grips
the wind of spring with this motor roars
 
into the sky into the sky into the sky
memories are crowded
wind’s catching us wind’s catching us wind’s catching us
but we still without it
 

Without You

My soul is blind without you
And my body is not like mine
Without you there's only mist around
 
Without you there's only water around
Wherever you look you can't see the ground
Without you there's a deception everywhere
 
My soul is flying
Seeking for you,
For it knows - I am there where you are
 
Without you, my love
is like a scattered necklace
of red color lying on snow.
 
The night is frozen around
And it blows with cold intentionally.
Dawn is coming, my soul doesn't sleep.
 
My soul is flying
Seeking for you,
For it knows - I am there where you are
 
Your hand is so close
Even when you are not here
I know that I am there where you are
Wandering
I am there where you are
Flying
I am there where you are
 
Please don't hesitate to correct me, especially if the translation language is your native language.
With Best Regards,
© Alexander Laskavtsev

Someone like you

Versions: #2
Do you know, how hard hits the soul unforgiving rain?
As though always for me was waiting rainy day.
And how painful winter calm of our window,
Pastel soft, like your favourite Monet.
 
Someone like you
happens once for a lifetime
and only from haven.
Someone like you
In a lifetime only once
there is not enough repentance,
when I'm without you...
 
To forget it all, it seems, I wouldn't had a chance
New call drop my will count as low as can be
And worse more than a million words your glance
Forever distant, like your favourite Dali.
 
Someone like you
happens once for a lifetime
and only from haven.
Someone like you
In a lifetime only once
there is not enough repentance,
when I'm without you...
 

When you're not here

Versions: #2
The city is asleep, the head is aching
And empty hours are flying
How many times I can come here?
The world is so small
I don't know, for I don't see
And I don't hear the cars
Night scares, its alone, it runs away somewhere,
 
When you're not here
When you're not here...
 
Your water is already cold
And forgotten flowers are withering
For the last time I will watch the movie
For people without the dreams
The city is asleep, the head is aching
And I don't know, what to do with
Your photo, my coat, pour for yourself my dear
 
When you're not here
When you're not here...
 

Рат који није твој

Битка у зору. Сунце и дим.
Мало ко зна, шта ће бити с њим.
Шта ће бити сутра у мислима младим?
Неко живи у страху, а неко у нади.
 
Рефрен 1:
Гране худике се савише.
Мама, коме смо се то ми молили?
Колико ће још деце твоје
Он, рат који није твој, однети?
 
Посташе родитељи кћери и синови,
Снове у боји и даље су сањали
И руке лажи су љубили,
За тихе ноћи – дане дали.
 
Рефрен 1.
 
Тако је било добро, тамо и некада.
Тамо, где нема зноја и тамо, где нема суза.
Само, у томе није било смисла –
Како ти можеш тако, кад не могу ја?!
 
Рефрен 2:
Гране худике се савише.
Мама, погрешнима смо се молили!
Колико ће још деце твоје
Он, рат који није твој, однети?
 

911

Ти си моја последња љубав, мој ауто, мој ауто,
Ти и ја смо се поново напили од укуса бензина и кафе.
Време дише даноноћно, а ти и ја живимо заједно,
Имаћемо аутомобил, сунце моје.
 
Ја нисам сам, ни ти ниси сама
Колико људи, толико аута.
Ти ниси сама, ни ја нисам сам,
Мој телефон је 911...
 
Ти и ја смо срећна породица,
Јер ти си ауто, и ја сам ауто
Можда твој, а можда твој (ауто), једина моја,
Сипај бензина и кафе...
 
Ко није заборавио, данас код нас
Свратите у госте, свратите у госте,
Ставите филм и можда и нас
Некад прикажу тамо...
 
Ја нисам сам, ни ти ниси сама
Колико људи, толико аута.
Ти ниси сама, ни ја нисам сам,
Мој телефон је 911...