22.04.2021
Волео бих да никад
Кад бих могао да окренем пешчаник,кад бих могао да вратим сат уназад,
то не би променило ништа што знам,
знам то.
И кад погледам свет око себе
видим те на мом кревету,
али сваки демон има цену,
сада то знам.
Волео бих да те никад нисам упознао.
У тренуцима кад сам најслабији, зовеш моје име,
отвараш ме широм,
играш ме као игрицу,
тако изгледа кад живиш свој живот са жаљењем.
Волео бих да те никад, волео бих да те никад,
волео бих да те никад нисам упознао.
Кад бих могао да напишем писмо у боци,
могао бих да га бацим кроз простор и време,
послао бих себи упозорење,
послао бих себи знак „стоп“.
Знам да ти он изгледа као нека врста спасиоца,
знам да његове руке делују као да су нежне,
али пази се,
Не дозволи да зароби то како се осећаш.
Волео бих да те никада нисам упознао.
У тренуцима кад сам најслабији, зовеш моје име,
отвараш ме широм,
играш ме као игрицу,
тако изгледа кад живиш свој живот са жаљењем.
Волео бих да те никад, волео бих да те никад,
волео бих да те никад нисам упознао.
Не знаш кроз шта пролазим,
из дана у дан, сваког дана.
Из дана у дан, сваког дана.
У тренуцима кад сам најслабији, зовеш моје име,
отвараш ме широм,
играш ме као игрицу,
тако изгледа кад живиш свој живот са жаљењем.
Волео бих да те никад, волео бих да те никад,
волео бих да те никад нисам упознао.
(превео Гаврило Дошен)