Резултати претраге страна 2

Saturn

Versions: #3
You come back in every dream I have,
I fall back into your trap.
I know it takes awhile,
To heal myself from you again .
I had so many happy moments,
That I forgot how sad it was
To give you my soul that you destroyed.
 
I don't want to love you,
You taught me to hate you.
All the kisses that I imagined
Return to the place where I saw them grow.
 
On Saturn live the children we never had,
Pluto still hears the screams of love.
And on the moon your voice screams alone
And my voice begging for forgiveness,
Something we could never do worse.
 
You have the same guilt as me,
Although it's hard for you to admit
That you feel like how I feel,
The pillow usually doesn't lie.
 
I don't want to love you,
You taught me to hate you.
All the kisses that I imagined
Return to the place where I saw them grow.
 
On Saturn live the children we never had,
Pluto still hears the screams of love.
And on the moon your voice screams alone
And my voice begging for forgiveness,
Something we could never do worse.
 
Your voice screams alone
And my voice begging for forgiveness,
Something we could never do...
 
Something we could never do worse.
 

May It Not Be

Versions: #2
May It Not Be
There's no rules to loving,
There's no way of getting it right,
I only try to be the best thing that you find true.
 
But you just come and go,
And I alert my heart,
If you're going to stay with me,
I won't have to ever know another goodbye.
 
May the hunger you have forget about the bites that it's already taken out of my life.
 
May it not be that I love you, and that you leave again.
May it not be that I fall in love with you even more.
May it not be that I go wrong and lose you again.
May it not be that I fall yet again.
 
I swear that I have tried to not see you in another's skin,
I empty my thirst and anger out onto paper.
 
I hope to not carry the cross of having to forgive the one that doesn't do me any good and plays me til I'm dizzy.
 
The time doesn't erase nor hide these many goodbyes,
Don't look for more ways out.
 
May it not be that I love you, and that you leave again.
May it not be that I fall in love with you even more.
May it not be that I go wrong and lose you again.
May it not be that I fall yet again.
 

Nemoj da se desi

Nemoj da se desi!
Ne postoje pravila za ljubav,
nema nacicna da se prihvati,
 
samo pokusavam da budem tvoja bolja istina.
 
Ali ti dolazis i odlazis
i ja upozoravam srce,
ako ces ostati, necu razumeti drugo zbogom.
 
Da glad koju imas
zaboravi na ugrize
koje je vec dala mom zivotu.
 
Nemoj da se desi da te volim i opet da odes.
Nemoj da se desi da se zaljubim jos vise u tebe.
Nemoj da se desi da pogresim i ponovo te izgubim.
Nemoj da se desi da padnem ponovo.
 
Kunem ti se da sam pokusao
da te ne vidim na drugoj kozi,
praznina na papiru, moja bes i moja zedj.
 
Nadam se da necu nositi
krst od oprostaja
od onoga ko mi ne cini dobro i igra se da te unesvesti.
 
Vreme ne brise,
ne krije toliko oprastanja,
ne trazi vise izlaze.
 
Nemoj da se desi da te volim i opet da odes.
Nemoj da se desi da se zaljubim jos vise u tebe.
Nemoj da se desi da pogresim i ponovo te izgubim.
Nemoj da se desi da padnem ponovo.
 

Saturn

Vracas se u svaki san koji imam,
padam ponovo na tvoju mrezu.
Znam da je potrebno neko vreme
da se izlecim od tebe vec jednom.
Imao sam toliko srecnih trenutaka,
da sam zaboravio koliko je tuzno bilo
sto sam ti dao svoju dusu koju si unistila.
 
Ja nisam zeleo da te volim,
ti si me naucila da te mrzim.
Sve poljupce koje sam zamisljao
vracaju se na mesto gde sam ih video kako rastu.
 
Na Saturnu zive deca koju nikada nismo imali,
na Plutonu jos uvek se cuju krici ljubavi.
I na Mesecu sami vriste tvoj glas
i moj glas trazeci oprostaj,
stvar koju nikada nismo mogli uraditi gore.
 
Imas istu krivicu koju imam,
iako ti je tesko priznati
da osecas kako osecam,
jastuk obicno ne laze.
 
Ja nisam zeleo da te volim,
ti si me naucila da te mrzim.
Sve poljupce koje sam zamisljao
vracaju se na mesto gde sam ih video kako rastu.
 
Na Saturnu zive deca koju nikada nismo imali,
na Plutonu jos uvek se cuju krici ljubavi.
I na Mesecu sami vriste tvoj glas
i moj glas trazeci oprostaj,
stvar koju nikada nismo mogli uraditi gore.
 
Sami vriste tvoj glas
i moj glas trazeci oprostaj,
stvar koju nikada nismo mogli uraditi...
 
Stvar koju nikada nismo mogli uraditi gore.
 

Izmedju takta

Izmedju takta tuznog tanga,
gube se dve kapi kise,
pojavila si se ti i sa tobom sunce.
 
Izmedju okretanja mrtvih sati
sa starim vinom u mojim venama,
pojavila si se ti i sa tobom ljubav.
 
Kako je dobro sto si dosla
menjajuci jutro,
namracena i drhteci,
iskoriscavam tvoju deskoncentrisanost
i poklanjam ti ruzu.
 
Buenos Ajres, vazduh svez
koji ozivljava kroz tvoju kosu.
Buenos Ajres, vazduh nov
koji odbacuje moje zaljenje.
 
Mogao bih te voleti cak do smrti,
ali moja dusa te danas upozorava,
znam koja je tvoja istina,
ono sto pokusava je da me prevari.
 
Kako je dobro sto si se vratila
trazeci moja milovanja.
Verovajuci da sam bio tvoj,
drugi covek na drugom mestu
ostaje bez ponosa.
 
Buenos Ajres, vazduh svez
koji se upetljava sa tvojom kosom.
Buenos Ajres, vazduh nov
koji odbacuje moje zaljenje.
 
Buenos Ajres, vazduh svez
koji se upetljava sa tvojom kosom.
Buenos Ajres, vazduh nov
koji odbacuje moje zaljenje.
 
Buenos Ajres, vazduh svez
koji se upetljava sa tvojom kosom.
Buenos Ajres, vazduh nov
koji odbacuje moje zaljenje.
 

Oprosti se

Potrazi me
u secanju sivom,
gde je popodne plavo
postalo od slonovace,
tako krhko kao ti
koja si odbacla pricu
iz straha da budes srecna,
nije ti bilo bitno da patis.
 
Potrazi me
u tvojoj gresci,
zato sto sam ja bio izuzetak,
nisi znala da zivis
zivot koji sam ti dao,
u stranom svetu svemira
i bez saznanja zasto,
pretvorio sam se u proslost.
 
Da li je moguce da sam bio nesto vise
od pola polovine
u jednom trenutku tvog zivota,
ili sam bio jedini izlaz.
 
Oprosti se,
kazem ti zbogom,
vidimo se u tami
u jednom stihu od moje pesme.
 
Oprosti se,
kazem ti zbogom,
vidimo se u drugom gradu
gorkog vina i rokenrola,
gde ne postoji ljubav.
 
Potrazi me,
vidi da li mozes,
bice tesko sada,
kostace te ovaj put
nije bila igra, ljubavi
i ako je bila sada se zavrsila,
mozda je bila greska
igrati se sa srcem.
 

Andaluzija

Miris mora okruzuje moju zedj,
zacarava me boja tvoje ulice.
 
Zvuk mora koji me dovodi ovde,
zaljubljuje moje pevanje i zavodi mi kozu.
 
Zemlja flamenka bola i tuge
koja je oblikovala zastavu pesnika,
koji brani Andaluziju sa svojim zivotom.
 
Dvoriste gde vazduh boji zidove,
pevanje cveca koje se poklanja ljubavima.
 
Jedan covek sedi sa gitarom,
peva o sirenama i igrama ciganki.
 
Zemlja flamenka strasti i radosti,
koja nas ispuni nadom nocu i danju,
ja branim Andaluziju sa svojim zivotom.
 
Bili smo dvoje pevajuci zivotu,
dolazim da se setim tvog glasa i tvoje radosne melodije.
 
Ne zelim da se udaljim od tebe,
vezi moj brod koji je moje srce iskreno.
 
I sada vodi me, nauci me da letim
po tvojim planinama i tvojim rekama,
nauci me da kazem volim te,
sa samo jednim jecajem,
Andaluzija, ja te volim moj zivote.
 
Bili smo dvoje pevajuci zivotu,
dolazim da se setim tvog glasa i tvoje radosne melodije.
 
Andaluzija, Andaluzija...
 
Dala si mi sve ono sto jesam,
nacin hodanja,
idem mereci svoje korake
da se ne bih izgubio vise.
 
Dala si mi sve ono sto jesam,
nacin hodanja,
idem mereci svoje korake
da se ne bih izgubio vise...
 
Dala si mi sve ono sto jesam,
nacin hodanja,
idem mereci svoje korake
da se ne bih izgubio vise.
 
Dala si mi sve ono sto jesam,
nacin hodanja,
idem mereci svoje korake
da se ne bih izgubio vise.
 

Dozvoljeno je

Sta je bitno ako se sve zavrsilo,
ako ono sto dolazi je jos bolje,
ne zivi od secanja ljubavi.
Ostaje nam mnogo da prozivimo,
ima toliko stvari da se kaze
i zelis ili ne zelis danas.
Nazdravicu za ono sto sam bio
za sadasnjost i za ono sto ostaje da se uradi.
Naucicu da kazem da kada sam uvek govorio ne,
dozvoljeno je da pogresimo.
 
I danas sam se probudio misleci o tvojim zagrljajima,
trazeci osmeh koji ce mi pomraciti promasaje,
nek nam niko ne prebacuje sto nismo pokusali,
nek padne sad kisa i ostavi asfalt mokar.
Danas sam se probudio pevajuci vetrovima
da se svet vrti oko onoga sto odlucimo svi
i da svi pronadjemo motiv da budemo
barem ovu noc bolji
od onoga sto smo bili juce.
 
Ne ostaje nista da bi se izgubi,
iako nas kosta isto kao juce,
smej se opet i opet.
Vreme ce samo izbrisati ono sto nije zaista tesko,
neka nase zelje za zivotom budu vulkan.
Nazdravicu za ono sto sam bio
za sadasnjost i za ono sto ostaje da se uradi.
Naucicu da kazem da kada sam uvek govorio ne,
dozvoljeno je da pogresimo.
 

Mora

Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora.
 
Danas sam video da se radja u tvojim ocima
svetlost koja me zaslepljuje,
vazduh ide dodirujuci
tvoj struk i miluje te polako,
kao da si njegova.
 
Gledati te je droga koja dominira moje bice,
ne mogu da prestanem da te sanjam.
 
I sve sto zelim mozes da mi das ti
i samo sa jednim poljubcem me uzbudjujes,
nek nebo mene oplace zato sto sam izgubio njegovo plaventilo
i ja oplakujuem tebe zato sto me boli dusa.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Nauci me da osetim ponovo
nezni povetarac, pocinje da se smracuje,
pogledaj me, ne vidis da sam se zaduzio,
pokusacu da te ne povucem.
 
I kasnije cu doci da te preklinjem,
jer si vise od zene i zbog tebe bih ostao bez vazduha.
 
I sve sto zelim mozes da mi das ti
i samo sa jednim poljubcem me uzbudjujes,
nek nebo mene oplace zato sto sam izgubio njegovo plaventilo
i ja oplakujuem tebe zato sto me boli dusa.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora,
Mora, Mora, Mora.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 
Mora, Mora, Mora
sa samo sto te vidim me zaljubljujes,
koliko bih dao da mogu da te volim
bez prolaska sati.
 

Ne postoji srce koje je vredno truda

Ne postoji srce koje je vredno truda.
Ni samo jedno koje ne dolazi ranjeno iz rata i dalje sam ovde...
Koliko tisine ima!
Koliko tisine, ne znam...
 
Vreme je iscrpilo u kompasima cekanja,
oslikava pustinju iznutra i spolja,
nek se povuce nazad ko uspe da se priblizi ovde.
 
Ne zelim poreski teret proslosti
i ne trazim nemoguce na nebu otvorenom,
ali nesto sto vredi mira, za sta treba rizikovati.
 
Ljubav ogromna i bez rana,
bez price i po meri.
Ljuabv koja nece postavljati vise pitanja,
pripremljen da ne razumem.
Ljubav koja gleda dobro u lice,
dovoljno jaka.
Ljubav koja ne trazi izlaz
i ne kosta me zivota.
 
Qualche parola di più!
 
Ne postoji srce koje ne putuje od tuge.
Ne postoji je.. srce na celoj ovoj zemlji
koje odmara i ne postavlja pitanja.
Zaboravi...
 
Ne postoji srce koje je vredno truda.
Ne postoji je.. srce bez krivice i problema.
Zaboravi...
Ne postoji samo jedno srce...
 
Zeleo bih da letim gde se krijes,
da te ispricam vec jednom koji razlozi me ubijaju,
da prestane da mi toliko nedostaje tvoje srce.
 
I zeleo bih da ga imam, ukradem ga ako treba,
da prestanem da negiram i da mi jos uvek vredi truda
ono srce koje mi kuca tako duboko u tebi.
 
Ljubav ogromna i bez rana,
bez price i po meri.
Ljuabv koja nece postavljati vise pitanja,
pripremljen da ne razumem.
Ljubav koja gleda dobro u lice,
dovoljno jaka.
Ljubav koja ne trazi izlaz
i ne kosta me zivota.
 

Moreplovac

Ne zeli da vidi
da joj se svet okrece naopacke,
kada bi mogao da bude pod njenim nogama.
 
Ne zeli da vidi,
ne zeli cak ni da upozna
ono sto joj se desava u stvarnosti.
 
Dolazi i odlazi,
igrajuci se sa svojim zivotom do kraja,
dok telo vise ne bude izdrzalo.
 
Dolazi i odlazi,
ziveci laz koja joj daje
samo probleme i oduzima joj slobodu.
 
Moreplovac,
koji cuje buku izgubljeng putnika.
Posmatrac
u tamnoj noci sve dok sunce ne izadje.
Unutrasnji strah
koji joj prelazi telo i vice u tisini.
 
Ona zna dobro
da ovde ili iskrvari ili joj nista nece dati,
jer je i nebo nece zastiti.
 
Ona zna dobro
da sada jedino sto treba da ima
je mnogo snage da bi znala ono sto treba uraditi.
 
Moreplovac,
koji cuje buku izgubljeng putnika.
Posmatrac
u tamnoj noci sve dok sunce ne izadje.
Unutrasnji strah
koji joj prelazi telo i vice u tisini.
 
Skratili su joj zivot,
pada joj svet,
nema snage ni da dise.
 
Istice joj vreme,
konzumira se do smrti,
tako posvecena svom zivotu, vec ga vidi...
 
Nije znala ziveti,
nije znala ziveti,
nije znala ziveti,
nije znala ziveti.