12.06.2018
Mademoiselle Noir (Gospođica Tama)
Čovek je došao do stare kule jednog danaBilo je baš kao iz priče koju je čitao
Podigao je glavu i ugledao mladu devojku
I devojka mu je rekla:
Ja se zovem Gospođica Tama
I kao što možete videti
Ne osmehujem se, ne smejem se, ne živim
I to je bilo sve što je rekla
Čovek je bio toliko uplašen da je mogao samo pobeći
Otrčao je do grada i rekao:
Upravo sam video devojku sa najdužom crnom kosom
I mislim da je živi mrtvac!
Ljudi, tako uplašeni, uzeše svoje pištolje i mačeve
Odoše do kule i onda
Videli su bledu devojku i osetili su veliki strah
Kada je ona ponovo rekla:
Ja se zovem Gospođica Tama
I kao što možete videti
Ne osmehujem se, ne smejem se, ne živim
I to je bilo sve što je rekla
Ljudi, znali su tačno šta je u pitanju
Ona je očigledno bila demon iz pakla
Odlučili su da joj zapale dugu kosu
Na kraju će cela izgoreti
Ali devojka ne beše demon, bila je usamljena duša
Baš kao u knjizi koju su jednom pročitali
Još uvek čekajući svog princa dok joj je kosa gorela
Još jedan, poslednji put ona reče:
Ja se zovem Gospođica Tama
I kao što možete videti
Ne osmehujem se, ne smejem se, ne živim
I to je bilo sve što je rekla