28.07.2017
Razbila nam se ljubav
Razbila nam se ljubav
Od tolikog korišćenja
Od tolikih ludačkih zagrljaja bez kraja
Od tolikog davanja nas u svakom koraku
Ostao nam je u rukama jedan lep dan
Razbila nam se ljubav
Od tolike uzvišenosti
Takva lepota nikad nije smela da postoji
Lepe stvari kratko traju
Jedan cvet nikada nije potrajao dva proleća
Hranila sam se u tebi toliko vremena
Rastrgli smo jedno drugo kao zveri
Nikada mismo mislili na zimu
Ali zima dolazi
Čak i onda kada ne želiš
I jednog sivog jutra
Kada smo se zagrlili
Osetili smo hladan i suv krah
Zatvorili smo oči misleći
Razbila nam se ljubav
Od tolikog korišćenja
28.07.2017
Spasi me
U grobu nekom malom ću skončati
sama ću se pobrinuti
u zemlji, u blizini žbuna neke ruže
ko badem neki u dolini ću te čekati.
Oči mi se osušile
jer ne mogu plakati, usahle.
Grudi su mi zaspale
i ne mogu voleti više, jer sam zaspala.
Pod zemlju idem umreti
zbog bola u mojm grudima
na oči mi dođi da te vidim,
jer paprat će me na kraju pokriti.
28.07.2017
Oseti
Ne mrdaj dok te ne otkriju.
Uspori zalazak i ostani u tom fazonu,
Uteraj mi hladnoću u kosti, gledaj kako će strah odleteti,
A tvoj um je predivan dete, ne mrdaj dok ne otkriju te.
Oseća se miris drva.
Atmosfera IX veka.
Podignuta mi je kosa, noge su mi bose.
Atmosfera IX veka.
28.07.2017
Maca Je U Kolevci
Dobio sam dete pre neki dan
Stigao je na svet na uobičajen način
Ali mene su čekali letovi i računi koje je trebalo platiti
Naučio je da hoda dok sam bio odsutan
I dok sam se okrenuo, već je progovorio i dok je odrastao
on je govorio, “Ja ću biti kao ti, tata
Znaš, ja ću biti kao ti”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica*
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, tata?” “Ne znam kad
videćemo se tad, sine, znaš da će nam biti lepo tad”
Kad je moj sin napunio deset, baš pre neki dan
Rekao je, “Hvala na lopti, tata, hajde da se igramo
Možeš li da me naučiš kako da bacam?” ja rekoh, “Ne danas
imam puno posla” on reče, “Nema veze”
I odšetao je ali njegov osmeh nije bledeo
Rekao je, “Ja ću biti kao on, da
Znaš, ja ću biti kao on”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, tata?” “Ne znam kad
videćemo se tad, sine, znaš da će nam biti lepo tad”
Pa, došao je sa koledža baš pre neki dan
Baš kao pravi muškarac, morao sam da kažem
“Sine, ponosam sam na tebe, možeš li sesti na kratko?”
Odmahnuo je glavom i uz osmeh rekao
“Ono što bih stvarno voleo, tata, je da mi pozajmiš kola
Vidimo se posle
Hoćeš li mi dati ključeve, molim te?”
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, sine?” “Ne znam kad
ali videćemo se tad, tata, biće nam lepo tad”
Pa, sad sam već odavno u penziji a moj sin se odselio
Baš pre neki dan sam ga zvao
pa rekao “Voleo bih da te vidim ako nemaš ništa protiv”
Rekao je, “Voleo bih, tata, kad bih vremena imao”
“Znaš, moj novi posao je ludnica a mali ima gripu
Ali, stvarno mi je drago što smo se čuli, tata
Stvarno mi je drago što smo se čuli”
I dok sam spuštao slušalicu, sine mi
Postao je isti kao ja
Moj dečak je isti ja
A u kolevci je maca i srebrna kašičica
Mali dečak tužan, a na mesecu čovek
“Kad dolaziš kući, sine?” “Ne znam kad
ali videćemo se tad, tata, biće nam lepo tad”
28.07.2017
Krila i korenje
Krila i korenje
Let i stalnost
Sokol i hrast
Krila i korenje
Moja duša podeljena
Ti znaš, da ću pre ili kasnje
Otići, to znaš
Ne pitaj kada
Jer to ne znam
I...dok god još put postoji ispred mene
Dok god mi daje osećaj slobode
Ja neću zastati
Uvek ću ići korak više
Dok god te još budem trebao
Krila i korenje
Još uvek izabrati ne znam
Ako ti pružim previše ljubavi
To može s sobom doneti smrt
Ali još više samoću
Još više
I... ako se jednog dana vratim
Malo s tobom ću biti
Ne pitaj kada
Jer to ne znam
I...dok god još put postoji ispred mene
Dok god mi daje osećaj slobode
Ja neću zastati
Uvek ću ići korak više
A zatim još više
Uvek ću ići korak više
Dok ne budem više mogao bez tebe
Ja više ne mogu bez tebe