Резултати претраге

Лицем у лице

(Строфа 1)
Лицем у лице
Моје драго лане
Усне уз усне
Распукло се кишовито небо
Руку на срце
Тик-тик-так
Под звездама
Наги док пловимо
Образ уз образ
Горко-сладак
Признај свој злочин
У смртном часу
Пребожанствено је
Желим да се пресавијем
Желим ово блаженство
Ох, али нешто ми говори да се морам одупрети.
 
(Строфа 2)
Други живот
Друго време
Ми смо сијамски близанци који се преплићу
Лицем у лице
Нећемо лагати
Маске клизе да би откриле нову маску
Никада не можеш победити
Када сам у стању у којем сам
Ова опасност одушевљава
А мој сукоб убија
Кажу: Прати своје срце
Прати га стално
Али како можеш
Кад је оно подељено на два дела?
 
(Понављање)
А ти никада нећеш знати
Никада нећеш знати
 
(Строфа 3)
Још један пољубац
Пре него што умремо
Лицем у лице
И сан о летењу
Ко си ти?
Ко сам ја?
Ветар у крилима
Два анђела који падају
Овако умрети
Уз последњи пољубац
То је пламен лажи
То су сузе осрамоћених
Лицем у лице
Страсти дишу
Не желим да останем
А онда не желим ни да одем
 
(Понављање)
А ти никада нећеш знати
Не, Никада нећеш знати
Не, не
Никада нећеш знати
Никада нећеш знати
Никада нећеш знати
Никада нећеш знати
 

Тегла за убијање

Тамо доле где овај ружни човек
тражи духовну храну,
доле у плавом поноћном бљеску,
стаклена рука сече кроз воду
косећи његово уврнуто корење,
а онда из његових очију
искачу свици
и удахњују живот
у бучно прерушавање.
 
Игле и греси, греси и и игле,
он се бори за ваздух
у бунару жеља.
Прах рђи, пепео на бразготину,
рука око тегле за убијање.
 
Мека обмана сенки
величине измишљотине
пробија врхунац његовог беса.
Стаклена рука сече кроз воду
гасећи чаробни гнев.
Онда изнутра
заплаче гром,
брзо сломљеним
коначним, пригушеним уздасима.
 
Игле и греси, греси и и игле,
он се бори за ваздух
у бунару жеља.
Прах рђи, пепео на бразготину,
рука око тегле за убијање.
 
(превео Гаврило Дошен)