13.10.2022
Сребрни Пастув
Click to see the original lyrics (English) Украшћу сребрног пастува,
Без и једне мрље на свиленкастом крзну.
Научићу га да ми верује као брату,
И једног дана ћу га оседлати и јахати.
И јахаћемо, јахаћемо.
Јахаћемо као једнооки пуб каро* са ђаволом близу иза нас.
Јахаћемо.
Пронаћићу себи безобзирну жену,
Са жилетима и коцкама у њеним очима.
Само додир туге у њеним прстима,
а олуја и светлица у њеним бедрима.
И јахаћемо, јахаћемо.
Јахаћемо као једнооки пуб каро са ђаволом близу иза нас.
Јахаћемо.
Гањаћу небеса заувек,
Са женом и пастувом и ветром.
И сунце ће изгорети у пепео,
Пре него што поново прођемо овуда.
И јахаћемо, јахаћемо.
Јахаћемо као једнооки пуб каро са ђаволом близу иза нас.
Јахаћемо.
13.10.2022
Недеља Ујутро
Пробудио сам се у недељу ујутро,
Ни један начин да држим главу а да ме не боли.
И пиво које сам пио за доручак није било лоше,
Па сам попио још једно за десерт.
Онда сам претурао по ормару тражећи одело,
И нашао најчистију прљаву мајицу.
Онда сам се умио и очешљао,
Пао низ степенице да поздравим дан.
Испушио сам мозак претходну ноћ,
Са цигарама и песмама које сам свирао.
И запалио сам прву и гледао мало дете,
Како се игра са лименком коју је шутирао.
Онда сам прешао улицу,
И осетио недељни мирис пржене пилетине.
И Господе, вратило ме је ка нечему што сам изгубио негде, некако успут.
На тротоару у недељу ујутро,
Пожелим боже да сам пијан.
Јер има нешто у недељи,
Што учини да се осећаш усамљено.
И ништа мање од умирања,
Што је упола усамљено као звук,
Градског тротоара који спава
У недељу ујутро.
У парку сам видео тату,
Са смешкајућом девојчицом коју је љуљао.
И стао сам поред недељне школе,
И слушао песме које су певали.
Онда сам се спустио низ улицу,
И негде далеко је звонило усамљено звоно.
И одзвањало је кроз кањон,
Као јучерашњи снови који нестају.
На тротоару у недељу ујутро,
Пожелим боже да сам пијан.
Јер има нешто у недељи,
Што учини да се осећаш усамљено.
И ништа мање од умирања,
Што је упола усамљено као звук,
Градског тротоара који спава
У недељу ујутро.