25.01.2023
Кухињско светло
Ушла је у мој ауто, рекла „одвези ме кући“,паркирао сам пред њеном кућом, али то није оно што она жели,
па сам је одвео до мене.
Спотичемо се док улазимо унутра,
нисмо прошли ни поред кухињског светла.
Могла би да ми сломиш срце,
знам да си покушала,
али залепљен сам за кревет када напољу пада киша.
Држао сам прозор отворен од нашег последњег сусрета,
не могу да престанем да размишљам о томе како смо се јебали под тушем,
румене ти се образи и падам на то,
јер све што је слатко долази са упозорењем.
Држаћу те близу, али немој рећи мојој мајци,
спавамо без одеће испод мојих покривача.
Сад палиш са журке и тада ме зовеш
и нико од твојих пријатеља нема појма куда идеш,
па, где идемо?
Немогуће је да грешим,
немогуће је да грешим што жудим за тобом.
Немогуће је да грешим,
немогуће је да грешим што жудим,
немогуће је да грешим,
немогуће је да грешим што жудим,
жудим за тобом.
Сада си у бару и држиш га за руку
и не могу да се љутим јер је он твој човек.
Али могао бих да будем згодан,
могао бих да будем љубазан,
и држао бих те будну целе јебене ноћи,
сад кад ти дечко разбија телефон.
Ти излазиш, а ја идем соло,
шетам градом са рукама у џеповима,
надам се да ћу те видети, али не рачунам на то.
Покушао сам да идем даље, али никад ми се није чинило да је то у реду
и сломио сам своје срце неколико јебених пута.
Знам да није фер према неком новом,
не могу да напустим љубав коју још гајим према теби.
Пар сезона,
пар тела,
пар суза и коначно ме зовеш.
„Љубави, недостајао си ми“,
ни не знаш колико си ти мени.
„Је л' има неко место на које бисмо могли да одемо?“
Волим начин на који она прича веома тихо,
знам да се плаши, али не може да то задржи унутра.
И мислим да би она могла да буде љубав мог живота,
али како ћемо икада знати ако нашу везу држимо у тајности?
Не, не..
Немогуће је да грешим,
немогуће је да грешим што жудим за тобом.
Немогуће је да грешим,
немогуће је да грешим,
немогуће је...
Говориш ми све што никад не кажеш наглас,
на поду моје спаваће собе док се не онесвестимо.
А кад се пробудимо, желиш да се љубимо,
желиш да се мазимо.
Возимо се у твојим колима,
стерео је гласан.
Ако ми сломиш срце, сломићу ти уста,
ако напустимо овај град, успећемо,
успећемо сада.
Можеш да узмеш део мене душо,
обавиј те руке око мог тела,
ја ћу бити твој дом, а ти моја забава.
Волећемо се целе ноћи, док ватра не изгори,
запалићемо другу, са рушевинама около,
нико не може да зауставити љубавнике са љубављу коју смо ми нашли.
Нисмо прошли ни поред кухињског светла…
Мислим да би она могла да буде љубав мог живота,
али како ћемо икада знати ако нашу везу држимо у тајности?
Па, моја љубав, она зна,
да, моја љубав, она зна,
да, моја љубав, она зна.
Моја љубав, она зна.
Она зна, она зна...
(превео Гаврило Дошен)