Резултати претраге страна 9

Рођени смо зато што је то једноставно имало смисла

У подножју планине у далекој земљи, надирала је најлепша вода овог света.
Убрзо постаје река где се накупљају јата риба.
Гладног медведа који се храни тим рибама хвата ловац.
Продаје га на тржишту и ћерци купује шналу.
Онда дођоше зли људи и украдоше све.
То се десило тачно усред историје, још док је Бог био беба.
Сузе које је мајка исплакала натопише земљу што заудара на пепео,
ожари их сунце и оне испарише у кишни облак.
 
Исти облаци су прешли океан и спустили се над пустињом која није видела кишу 5 месеци.
Писац који је преживео пијући кишницу се вратио у домовину и написао песму.
Када су младићи, певајући исту песму, послани на прве линије фронта,
девојка којој су разнели главу се вратила земљи без да је ико приметио.
 
На том месту су израсла велика стабла која су посекли да би створили град.
Док се дизао дим у небеса, родили смо се са прљавим лицима.
Људи убијени са добрим намерама, људи који се сналазе са лошим намерама.
Наши животи су спашени јер смо остали по страни. Рођени смо зато што је то једноставно имало смисла.
 
Наше вредности обешене о небодере пуштају крваве сузе
јер људи којима је потрошња једина врлина бацају камење на њих.
Уметник који не успева да заради новац ломи свој кист
и живи на подвожњаку воза, увек пуним разметљивим људима
Песме су направљене тако да пашу емоцијама које људи осећају,
те кад си тужан слушај ту песму, а усамљени људи нека слушају ону.
'Не можете ме преварити', помишљаш док ти се сумња накупља.
Све постаје сумњиво до те мере да више не верујеш људима, па те категоришу као болесника.
 
Моје слабашно срце гладује и чезне за више трагедија.
Странац који је изложио своj правду, без икакве кривице обезглављује

Рита

Ако ћеш да напустиш, у реду је,
вратићу све ствари које си ми дала.
Сат, ЦД-ове, возарину,
све осим твоје љубазности.
 
Ходам сам поред пруге,
али испод расвете ми се указују две сенке.
То је твој дух, и ако си заиста то ти, срећан сам.
Светлост нестаје и потпуно сам сâм.
 
Мислио сам да се ствари неће променити,
али није било начина да то буде истина.
Но, ти си ме уверила у то,
као неки сплеткаш или мађионичар.
Зар не, Рита?
 
Не плачем за људима који нису отишли.
Не плачем за стварима које нису покварене.
'Добро сам и сâм', могу да кажем ако је лаж,
али пошто су то речи, свакако их могу рећи.
 
У соби се чују само тихи фрижидер
и смејање из телевизора.
Баш би било добро кад бих могао да видим осећања.
Заправо, не, не желим то. Било би окрутно.
 
Ти, која желиш да живиш у корист других,
и ја, који желим да живим само за себе.
Као кад зупчаници не одговарају један другоме,
баш тако, звучао је наш смех.
 
Када бирамо једну ствар,
то значи да се решавамо друге,
и то је реду. Послушно ћу отићи у канту
и отпратити те. Зар не, Рита?
 
Ти, која не плачеш за себе,
чак и онда кад ти је најтеже.
Зашто си онда баш ти заплакала,
заплакала пре мене?
 
Увек мислим само о себи
и никад не пазећи на друге,
ако не будем добро бирао своје речи,
некога ћу засигурно повредити.
 
Увек мислим само о прошлости
и никад не пазећи на будућност,
као да ходам окренут леђима,
засигурно ћу се спотаћи.
 
Не плачем за људима који су остали
и јер планирам да разумем то,
више не желим да живим само за себе,
него желим да се смешим за неког другог.
Баш као ти.
 
Не плачем за заборављеном прошлошћу,
нити за временом које није прошло.
Смејали смо се заједно, годишња доба пролазе,
време тече и то је то.