Резултати претраге страна 101

Додир

Click to see the original lyrics (English)
Недостајала си ми & плакао сам, али рекао сам да сам био добро
& знам да је прошло неко време откако ми је требало одвлачење пажње
 
Јер желим да радим све што ти желиш
Да ти кажем истину
 
Морам остати жив, тако тужно да бих могао умрети
 
Обмањује ме, сваки пут кад се додирнемо
Обмањује ме, сваки пут када боли
Осећам се тако усамљено јер није довољно
Недостајеш ми само ти откад смо се заљубили
 
& гледао сам како изводиш линију коју си раширила по столу
Не морам те видети напету, само желим да те видим наопачке
 
Желим да радим све што ти желиш
Да ти кажем истину
 
Слушао сам те како плачеш целе ноћи преко телефона...
 
Нисам могао рећи да ме ниси желела онда када смо лежали у мом кревету те ноћи
Понашала си се као другачија особа као да си одједном хтела бити само пријатељи
Био сам тако повређен & зато сам се истуширао тако да ме не би могла чути, знајући да сам морао плакати
Тужно је знати да си док се моје срце ломило спавала или си се само претварала
 

Буди Тиха И Вози (Далеко)

Click to see the original lyrics (English)
Овај град мојим се не осећа
Брзо одлазим
Далеко
 
Обукао сам те у њену одећу
Сада ме вози далеко
Далеко, далеко, далеко
 
Добар је осећај знати да си моја
Сада ме вози далеко
Далеко, далеко, далеко
Далеко
Није ме брига где само далеко
Далеко
И не занима ме
 
Далеко
Далеко
И не занима ме где
Само далеко
Далеко
 

Ја Сам Ватрогасац

Versions: #1
Click to see the original lyrics (English)
Душо ја сам ватрогасац заробљен у запаљеној кући у тихој слици
& нема излаза сем да гледам како љубав између нас умире
 
То се зове Пали Анђео
То је вожња у забавном парку
Нека врста ролеркостера
Подиже те & када те спушта даје ти лептириће
 
& сада чезнем за твојим пољупцем
Кладим се да можеш прочитати на мојим уснама
 
Водопади скачем низ њих
 
Знам да одлазиш душо
Птице лете на југ
& нема шта да се каже
Требаш ми овде
Треба ми твоја љубав унутар моје као да бих могао умрети
 

Where Peonies Bloom

From Kosovo to here, nothing new,
They know what's ours and what's theirs
They know what's ours and what's theirs
 
Where the peonies bloom, the first serbian flowers
There the lilies will never bloom
 
Where the churches are, the saint monasteries
I was born there, and there I will die
I was born there, and there I will die
 
Where the peonies bloom, the first serbian flowers
There the lilies will never bloom
 
Our name, we will never give away
Where a Serb is born, he will stay there
Where a Serb is born, he will stay there
 
Where the peonies bloom, the first serbian flowers
There the lilies will never bloom
 

Omražen samim životom

'Nemoj reći da želiš umreti.'
'Živi dalje bez odustajanja!'
...Kako je glupo reći da su pesme sa takvim tekstom tačne.
 
Iskreno, ne bi me ni malo bilo briga da umrem, ali bih bila poprilično tužna kada bi ljudi oko mene umrli.
Pretpostavljam ta je to neka vrsta ega, koji ide: 'Jer mi se jednostavno ne bi svidelo.'
 
Ne mareći da li će stranci živeti ili ne,
I mrzeti nekog drugog sada izgleda kao neka vrsta mode,
Ali ipak 'Živi mirno'?
Kako bi to zaista bilo predivno...
 
Sa druge strane ekrana, neko umire,
Jadikajući kako neko drugi peva,
Pod uticajem toga, mlad dečko
je pobegao noseći nož.
 
Mi smo omraženi samim životom.
Potiskujući vrednosti i ego, kao i uvek, tako vrlo jednostavno emitujemo pesme o
Želji da ubijemo nekog preko radija.
Mi smo omraženi samim životom.
Mi koji nepromišljeno kažemo da želimo umreti,
I bezbrižno gledamo na život, smo omraženi od njega.
 
Nemam novca, i tako kroz dan opet, pevam pesme koje hvale indolentnost.
Još uvek ne shvatajući smisao života, dolazim do epifanije da je besmisleno i udahnem.
Da li su ove povrede u redu da se iskažu kroz reči kao 'Usamljen sam?'
Noseći ništa osim tvrdoglavosti, danas opet spavam sama na krevetu.
 
Mi koji smo bili samo mladi počinjemo da se menjamo u mlade odrasle.
Stareći, jednog dana ćemo istrunuti kao opalo lišće, bez ijedne duše u svetu koja je znala za naše postojanje...
Dobijanje besmrtnog tela, i življenje celog našeg postojanja bez umiranja...
...Samo sanjarim o ovakvim naučno fantastičnim situacjama.
 
Ne bi me ni malo bilo briga da umrem,
Ali ljudi oko mene me žele živu,
Živeti noseći takve protivrečnosti... mislim da će (neko) vikati na mene.
 
Stvari koje su 'ispravne' treba ostati 'ispravne'.
'Ako ne želiš umreti, onda živi.'
Ako ćemo završiti tužni i ako je to u redu,
Onda se moraš smejati sam zauvek.
 
Mi smo omraženi samim životom.
Bez shvatanja smisla radosti, samo mrzimo ruku koju nam je život dao
I proklinjujući našu prošlost.
Mi smo omraženi samim životom.
Mi koji jednostavno previše volimo ideju reči 'zbogom', bez ikakvog znanja pravog rastanka, smo omraženi samim životom.
 
Radost, rastanci, ljubav, i prijateljstvo,
Sve su to dobra koja se mogu kupiti novcem... u okviru šala napravljene od strane komičnih snova.
Možda ću umreti sutra znaš,
Na kraju bi sve moglo biti uzaludno.
Jutra i noći, proleće i jesen,
nepromenljivo, neko negde umire.
Ne trebaju mi snovi a čak ni sutra,
Ako bi živeo onda je to sve što mi treba.
Da, to je zapravo o čemu želim da pevam.
 
Mi smo omraženi samim životom.
Na kraju, svi ćemo ipak umreti.
Ti ćeš, ja ću, jednog dana svi ćemo istrunuti kao opalo lišće.
Ali bez obzira, mi živimo mahnito-
Noseći naše živote na ramenima, mahnito, mi živimo-
Ubijati, boriti se, smejati se, nositi sve to na ramenima,
Živeći, živeći, živeći, živeći, samo živi.