Резултати претраге страна 41

Večnost

Versions: #1
Povorka ide polako
Plač se ne čuje više
Neka je slava voljenima
Što nas ostaviše
 
Sad već čuje se žamor
Dok za stolove se seda
Cvetove razvejane
Sprala je kiša bleda
 
Kraj dveri u dnu vrta
Zene mi mutne i snene
Gledam ih gde ko oblaci
Promiču pored mene
 
I ja bih da zaplačem
Uhvaćen u te mreže
Podboden gnevom kao žaračem
Što me iznutra žeže
 
Kao da zato starim
Plakao bih ko dete
Jer u večnom detinjstvu
Vreme se moje mete
 
Da drugi uzmu pričest
I iskupe se svećom
Prihvatam to ko teret
I plaćam svojom zlom srećom
 
Te tako sudbina mi
U susret širi ruke
Od ograde do trema
Ko usred puste luke
 
Ni reč ni čin to neće
I ne može da svlada
Dok zurim u drveće
i lišće koje pada
 

Vožnja Radosti

Nisam siguran šta su li rekli
Ali ako jeste istina kladim se
Da je samo još jedna stvar koju ću zažaliti
Mrzim svoje slabosti
Čine me onime što jesam
 
'Ma lagano, biću okej'
Kažem dok se utapam u tvom bolu
Zato ti brišem suze i krijem svoje drhtanje
Jer mrzim taj pogled na tvom licu
 
Ove stvari na mom umu
Nikada nemaju puno smisla
Ja se ne bih previše nadao...
Samo bih da umrem pre nego što mi spase dušu
 
'Ma lagano, biću okej'
Kažem dok se utapam u tvom bolu
Zato ti brišem suze i krijem svoje drhtanje
Jer mrzim taj pogled na tvom licu
 
Ne prekidaj
Jer nemam nikoga drugog ovde
Ne odustaj
Ne drži me za reč ni za šta
 
Mrzim svoje slabosti
Čine me onime što jesam
Nema razlike
Ja sam nebitan
 
'Ma lagano, biću okej'
Kažem dok se utapam u tvom bolu
Zato ti brišem suze i krijem svoje drhtanje
Jer mrzim taj pogled na tvom licu
'Ma lagano, biću okej'
Kažem dok se utapam u tvom bolu
Zato ti brišem suze i krijem svoje drhtanje
Jer mrzim taj pogled na tvom licu
 
Ovo nije naš kraj
 

Већ је нестала

Већ је нестала,
Јахајући хоризонт скроз сама,
Пративши сунце са жељом да га назове домом,
Већ је нестала,
Већ је нестала,
Већ је
 
Нестала је и оставила све иза себе,
Ти узимаш своје а ја моје,
Ништа овде више није остало,
Имам осећај као да је хиљаду година прошло,
Ми само пливамо у лажима,
Без сумње, овај живот је готов (сад, сад, сад),
Зар га не желиш видети како умире?
 
Све боје се мењају,
или је то само оно шта ја видим?
Можеш ли ме преуредити?
Опет је све моја кривица и пада на мене,
Сада боје бледе,
Или је то само оно што осећам?
Цео свет је крив,
Опет је све моја кривица и пада на мене
 
Ми само пливамо у лажима,
зар не желиш видети како умире,
без сумње овај живот је готов (сад, сад, сад),
зар не желиш видети како умире?
 

Телефон

Сама сам код куће
затварам прозоре, не препознајем саму себе
Мисли су ми мутне
бесна сам на себе јер се увек враћам
Прогоне ме грешке
ништа научила из њих нисам
Желим да ти дођем близу
још те нисам заборавила
 
Један, два, три, и поново се препуштам
али то нигде не води
Колико још да се трудим
ова суза пада
Један, два, три, ма поново осећам
моје тело виче
ноћу ме плаши
јер ниси ту
 
Жели да ме погледа у очи
и због тога се распадам на комаде
Мора, богове, куле
ти си ми обећавао
Желим да те видим, кажем му,
да више ноћу не плачем
Телефон звони
али, али, али ниси ти тај који зове...
Јављам се, али ниси ти
Јављам се, али ниси ти
 
Шта све не бих дала за тебе
напустила бих цео свет
Падају моје одбране кад си преда мном
то ми каже моје срце
Волим када је тешко
и зато идем у супротном правцу
Очи су му као револвери
и одвраћају ме од моје обале
 
Жели да ме погледа у очи
и због тога се распадам на комаде
Мора, богове, куле
ти си ми обећавао
Желим да те видим, кажем му,
да више ноћу не плачем
Телефон звони
али, али, али ниси ти тај који зове...
Јављам се, али ниси ти
Јављам се, али ниси ти