Резултати претраге страна 13

Nekako

Hej, kada bi se sve odbacilo,
Da li bi bilo lakše živeti sa osmehom?
Jer me grudi ponovo bole,
Nemoj da kažeš ni jednu reč.
 
Hej, kada bi se sve zaboravilo,
Da li bi bilo lakše živeti bez plakanja?
Ali ne mogu da radim takve stvari.
Zato mi ne pokazuj ništa više.
 
Ma koliko ti se približila
Imam samo jedno srce.
 
Užasno je, užasno je, radije bih da mi ti
Slomiš telo, rastrgneš ga, radi šta hoćeš sa mnom.
Čak iako vrištim, izvijam se i kapci mi oteknu,
Još uvek me držiš čvrsto, ne popuštaš.
Tako da je u redu.
 
Hej, kada bih mogla da ostvarim svoju želju
Želela bih istu stvar kao i ti.
Ali zato što to ne postoji za mene,
onda bar dođi ovde.
 
Ma koliko god me voliš
Imam samo jedno srce.
 
Prestani, prestani, ne budi tako fin.
Šta god uradim, jednostavno ne shvatam.
Boli, boli, nauči me rečima.
Ne znam ništa o ovome, nemoj da me ostaviš.
 
Užasno je, užasno je, radije bih da mi ti
Slomiš telo, rastrgneš ga, radi šta hoćeš sa mnom.
Čak iako vrištim, izvijam se i kapci mi oteknu,
Još uvek me držiš čvrsto, ne popuštaš.
Tako da je u redu.
 
Hej, kada bih imala srce
Kako bih ga našla?
Sa malim osmehom, kažeš,
'Pa o tome, ovde je.'
 

Седми син седмог сина

Versions: #1
Ево стоје браћа сва ту,
Сви синови – кад би се разјединили, пали би,
Ево чекају рођење сина,
Седмог, небеског, изабраног
 
Ево рођења из непрекинуте линије*,
Рођен је исцелитељ, седми, овога пута
Несвестан свог дара, но како му се живот одмотава
Полако открива силу коју поседује
 
Седми син седмог сина
 
А онда гледаху како напредује,
Добро и Зло, којим путем ће кренути
Свако од њих покушава да га изманипулише
Да искористи његове моћи пре н'о што буде прекасно
 
Седми син седмог сина
 
Данас, рођен је седми,
Од жене рођен, син седми,
А он такође од сина седмог.
Он има силу да исцељује,
Он има дар другог вида,
Он је Одабрани
И тако биће записано,
И тако биће учињено
 

Pogresan Put

Eni ima 12 godina, za dve godine ce postati kurva
Niko joj nikada nije rekao da je to pogresan put
Ne plasi se, ubrzo ce te neko povaliti
I tako ce tvoja porodica biti placena
To je pogresan put
 
Dao sam joj sve sto sam imao da dam
I ucinicu joj zivot tezim
(Velike) slane suze joj kaplju niz bradu
I to joj kvari sminku
Ja to nikada nisam zeleo
 
Cigareta joj je pritisnuta izmedju usana
Ali ja samo buljim u njene sise
To je pogresan put
Ako mogu bicu jak, ali i ja sam ipak samo covek
I odvescu je do svoje gajbe
To je pogresan put
 
Jedina porodica koju je ona ikada imala
Su njenih sedmoro napaljene brace i pijani cale
Njemu su trebale pare, pa ju je izveo na ulicu
I sve je bilo uredu sve do onog dana kada je upoznala mene
 
Dali si srecna? Da li si tuzna? Zelis li da upucas svog caleta?
Uradicu sta god da mogu
Ali, to je pogresan nacin
Pricali smo citavu noc, pokusavali smo da ispravimo stvari
Verujte mi bilo je prilicno tesno
Ali, to je bio pogresan nacin
 
Tako da, pobegni ako zelis da ostanes
Ja nisam ovde da te zadrzavam, oh ne
Na tebi je sta zaista zelis da radis
Provedi malo vremena u Americi
Dabstajl!
 
Ona ce ti dati sve sto moze da da
Ali ja cu joj uciniti zivot tezim
Velike, slane suze joj kaplju niz bradu
I razmazuju joj sminku
Ja to nikada nisam zeleo.
 
Tako da, pobegli smo
I zao mi je kada kazem da je sve do danasnjeg dana
To bio pogresan put
Ona je otisla, i uopste nije vazno da li se to meni svidja ili ne
Zato sto ona samo zeli da radi stvari na pogresan nacin
 
Dao sam joj sve sto sam mogao da dam
Ali ona idalje to nije zelela da uzme, oh ne
Njena dva braon oka cure poput rukava
I to joj idalje kvari sminku
Ja to nikada nisam zeleo.
 

Zorongo

Imam oči plave, imam oči plave
I srce malecko, al’ k’o vatre plam.
 
Noću u dvorište izađem i sita se isplačem
Vidim koliko te volim, a ti mene ne voliš uopšte.
 
Ova ciganka jest luda, ali ludača te začara,
Jer ono što noću sanjaš, to ti se i se ostvari.
 
Ruke mog dragana
Ogrtač ti vezu
Sa bordurom od cveća
sa poniznošću roba vodenog.
Kad si dolazio dečko moj
U proljeće belo rascvetalo
Kopita tvoga konja ostaviše
Četiri jauka srebrena.
 
Mesec je izvor mali,
Cveće ništa ne vredi,
Koliko su vredne tvoje ruke
Kad me u noći grle.
Koliko su vredne tvoje ruke
Kad me u noći grle.
 

Svetac Zaštitnika Lažova i Lažnika

Izdržim se i držim se
svakog pisma i svaku pesmu.
Izvukao sam se od tog dana
da smo se ikada morali videti.
Da li si završila sa mnom?
 
Dakle...
 
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
 
Idemo!
 
Slušam te i bolujem
da čujem što mi kažeš 'Dečko je kao ti, previše se trudiš
da ne izgledaš toliko očajan'. A ja se držim.
Ali znam kako da ti curim tvoju šminku.
 
Dakle...
 
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo, (odnesi sa sobom u groblje)
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice? (odnesiću ja u moje)
 
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude
 

Gvožđem hladnim okovan

Počinjem da čujem glasove iako potpuno sam sam
Kompletno sam istrošen, po poljima je pao jesenji tam
U nedelju u crkvi je prošla pored mene
A tako dugo mojoj ljubavi za nju je trebalo da svene
Do pojasa duboko sad u magli stojim
I kao da, kao da ne postojim
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Visoke i široke su od ponosa hridi
Šta je s druge strane ne mogu vidim
Kad lepota trune obuzmu me jadi
Još je tužnije što se tvoje srce hladi
Kad te pogledam bez kontrole su mi um i telo
I kao da me svemir progutao celog
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Previše je ljudi, da zapamtim lica tih
Mišljah neki su mi prijatelji,
pogrešio sam oko svih
Okolo je blato, a po putu su stene
Sem krvavih oblaka ničeg iznad mene
Bila si mi sve, bila više i od sveta
Al' je tvoja ljubav bila neiskrena i prokleta
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Oluja Čikaga na komade me razbila
Stvarnost je uvek komplikovana bila
Neke stvari traju duže nego što bi mogao pomisliti
Neku vrstu stvari nikad ne možeš ubiti
Iako o tebi, i samo o tebi sve su pesme moje
Teško ti je to da vidiš, još teže da shvatiš to je
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Drvo je u vatri, voda u bunaru
U boci je viski, a u banci pare
Da te volim i zaštitim hteo sam jer do tebe mi je stalo
Uvek će mi biti drage naše radosti male
Kad te vidim na kolena padam
I nemaš pojma koliko zbog tebe stradam
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada van, gvožđem hladnim okovan