Резултати претраге страна 14

Svetac Zaštitnika Lažova i Lažnika

Izdržim se i držim se
svakog pisma i svaku pesmu.
Izvukao sam se od tog dana
da smo se ikada morali videti.
Da li si završila sa mnom?
 
Dakle...
 
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
 
Idemo!
 
Slušam te i bolujem
da čujem što mi kažeš 'Dečko je kao ti, previše se trudiš
da ne izgledaš toliko očajan'. A ja se držim.
Ali znam kako da ti curim tvoju šminku.
 
Dakle...
 
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?I ako sve bude puklo,
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice?
I ako sve bude puklo, (odnesi sa sobom u groblje)
Da li ćeš moći da mi se izvinjavaš pravo u lice? (odnesiću ja u moje)
 
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude puklo,
I ako sve bude
 

Gvožđem hladnim okovan

Počinjem da čujem glasove iako potpuno sam sam
Kompletno sam istrošen, po poljima je pao jesenji tam
U nedelju u crkvi je prošla pored mene
A tako dugo mojoj ljubavi za nju je trebalo da svene
Do pojasa duboko sad u magli stojim
I kao da, kao da ne postojim
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Visoke i široke su od ponosa hridi
Šta je s druge strane ne mogu vidim
Kad lepota trune obuzmu me jadi
Još je tužnije što se tvoje srce hladi
Kad te pogledam bez kontrole su mi um i telo
I kao da me svemir progutao celog
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Previše je ljudi, da zapamtim lica tih
Mišljah neki su mi prijatelji,
pogrešio sam oko svih
Okolo je blato, a po putu su stene
Sem krvavih oblaka ničeg iznad mene
Bila si mi sve, bila više i od sveta
Al' je tvoja ljubav bila neiskrena i prokleta
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Oluja Čikaga na komade me razbila
Stvarnost je uvek komplikovana bila
Neke stvari traju duže nego što bi mogao pomisliti
Neku vrstu stvari nikad ne možeš ubiti
Iako o tebi, i samo o tebi sve su pesme moje
Teško ti je to da vidiš, još teže da shvatiš to je
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
 
Drvo je u vatri, voda u bunaru
U boci je viski, a u banci pare
Da te volim i zaštitim hteo sam jer do tebe mi je stalo
Uvek će mi biti drage naše radosti male
Kad te vidim na kolena padam
I nemaš pojma koliko zbog tebe stradam
Dvadeset milja od grada sam van, gvožđem hladnim okovan
Dvadeset milja od grada van, gvožđem hladnim okovan
 

Крв и гвожђе

Нека светлост седам звезда увек сја на твом путу
Нека никада не одлуташ предалеко од Хелсинг залива
 
Нека призор крви и гвожђа
Кроз дим жртве
Увек једри и додирни небеса
Док се галски синови не уздигну
 
Нека очарана северна света плешу на твојим небима
Нека најдуже и најхладије ноћи донесу сјај твојим очима
 
Осветли фар, запали ломачу, нека се опет чује карниксов звук
За духове викиншко-келтске баштине старог Каинуа
 
Нека лобање наших непријатеља постану рогови за медовину
Као што сок бреза тече, наши непријатељи ће крварити
 
Нека стари начини преживе и напредују у срцима младих
Нека песме, авај, заборављене, не остану неотпеване