Резултати претраге страна 17

Upucao sam šerifa

(Upucao sam šerifa
Ali nisam upucao zamenika, oh ne! Oh!
Upucao sam šerifa
Ali nisam upucao zamenika, oh, oh, ooh.)
Da! Svud po mom rodnom gradu,
Pokušavaju da mi uđu u trag,
Kažu da žele da me osude
Za ubistvo zamenika,
Za život zamenika.
Ali ja kažem
 
Oh,sad, sad. Oh!
(Upucao sam šerifa) šerifa.
(Ali kunem se da je bilo u samoodbrani.)
Oh, ne! (Oh,oh,oh) Da!
Rekoh: Upucao sam šerifa oh, Gospode!
(A kažu da je to smrtna kazna.)
Da! (oh,oh,oh) Da!
 
Šerif Džon Braun me je uvek mrzeo,
Zaista ne znam zbog čega,
Svaki put kad posadim seme,
Rekao bi ubij pre nego izraste,
Rekao bi ubij ga pre nego izraste.
I tako
 
Čitam u novinama:
(Upucao sam šerifa.)Oh, Gospode!
(Ali kunem se da je bilo u samoodbrani.)
Gde je bio zamenik? (Oh)
Kažem, ubio sam šerifa,
Ali kunem se da je bilo u samoodbrani. (oh) Da!
 
Sloboda mi dođe jednog dana
I pođoh iz grada, da!
Kad iznenada ugledah šerifa Džona Brauna
Sa namerom da me upuca,
Pa sam pucao, pucao, upucao ga i rekoh:
Platiću ako sam kriv.
 
(Upucao sam šerifa,)
Ali rekoh (Ali nisam upucao zamenika),
Nisam upucao zamenika (oh, ne oh), oh ne!
(upucao sam šerifa.) Jesam!
Ali nisam upucao zamenika. Oh! (oh)
 
Refleksi behu brži od mene
I biće ono što mora biti,
Krčag ide na vodu svaki dan,
Ali jednom se mora razbiti,
Ali jednom se mora razbiti.
Kažem
 
Ja,ja,ja,ja, upucao sam šerifa.
Gospode, nisam upucao zamenika.Ne!
Ja,ja (upucao sam šerifa)
Ali nisam upucao zamenika, da! Pa, da!
 

Lepa (Ona je sve što sam imao)

Pogledaj me, molim te
Evo me sa svojim bolom
Vratila se jedan korak unazad
Jedno zbogom i nema je više
 
Lepa
Lepa dok sviće
Samo za mene
Lepa
Lepota žene
 
(Refren)
Dala mi je sve
Od duše do kože
Bio je to moj stih i moja uloga
Ona je bila moja prijateljica i bila je moja ljubav
Znala je moju unutrašnjost
Kao kristalna kugla
Udaljila me je od svakog zla
Dala mi je svoje srce
 
Napustila me je samoća
Na punom suncu, u punom moru
Ako je ikada vidiš
Reci joj da je još uvek volim
 
Lepa
lepa dok sviće
Ovde mi je tako loše, tako usamljeno
Lepa
Lepota žene
 
(Refren)
 
Lepa
Lepa dok sviće
Želim da mi se vratiš
Lepa
Lepota žene
 
(Refren x2)
 
Pogledaj me
 

Рођени смо зато што је то једноставно имало смисла

У подножју планине у далекој земљи, надирала је најлепша вода овог света.
Убрзо постаје река где се накупљају јата риба.
Гладног медведа који се храни тим рибама хвата ловац.
Продаје га на тржишту и ћерци купује шналу.
Онда дођоше зли људи и украдоше све.
То се десило тачно усред историје, још док је Бог био беба.
Сузе које је мајка исплакала натопише земљу што заудара на пепео,
ожари их сунце и оне испарише у кишни облак.
 
Исти облаци су прешли океан и спустили се над пустињом која није видела кишу 5 месеци.
Писац који је преживео пијући кишницу се вратио у домовину и написао песму.
Када су младићи, певајући исту песму, послани на прве линије фронта,
девојка којој су разнели главу се вратила земљи без да је ико приметио.
 
На том месту су израсла велика стабла која су посекли да би створили град.
Док се дизао дим у небеса, родили смо се са прљавим лицима.
Људи убијени са добрим намерама, људи који се сналазе са лошим намерама.
Наши животи су спашени јер смо остали по страни. Рођени смо зато што је то једноставно имало смисла.
 
Наше вредности обешене о небодере пуштају крваве сузе
јер људи којима је потрошња једина врлина бацају камење на њих.
Уметник који не успева да заради новац ломи свој кист
и живи на подвожњаку воза, увек пуним разметљивим људима
Песме су направљене тако да пашу емоцијама које људи осећају,
те кад си тужан слушај ту песму, а усамљени људи нека слушају ону.
'Не можете ме преварити', помишљаш док ти се сумња накупља.
Све постаје сумњиво до те мере да више не верујеш људима, па те категоришу као болесника.
 
Моје слабашно срце гладује и чезне за више трагедија.
Странац који је изложио своj правду, без икакве кривице обезглављује

Већ је нестала

Већ је нестала,
Јахајући хоризонт скроз сама,
Пративши сунце са жељом да га назове домом,
Већ је нестала,
Већ је нестала,
Већ је
 
Нестала је и оставила све иза себе,
Ти узимаш своје а ја моје,
Ништа овде више није остало,
Имам осећај као да је хиљаду година прошло,
Ми само пливамо у лажима,
Без сумње, овај живот је готов (сад, сад, сад),
Зар га не желиш видети како умире?
 
Све боје се мењају,
или је то само оно шта ја видим?
Можеш ли ме преуредити?
Опет је све моја кривица и пада на мене,
Сада боје бледе,
Или је то само оно што осећам?
Цео свет је крив,
Опет је све моја кривица и пада на мене
 
Ми само пливамо у лажима,
зар не желиш видети како умире,
без сумње овај живот је готов (сад, сад, сад),
зар не желиш видети како умире?